Текст:Љ.С./Општинска управа општине Власеница
Директор Републичке управе за геодетске и имовинскоправне послове Милош Комљеновић и начелник општине Власеница потписали су данас у Бањалуци споразуме о успостављању адресних регистара на подручју 15 општина.
Поред Власенице, споразуме су потписале општине: Кнежево, Мркоњић Град, Шипово, Рибник, Теслић, Србац, Дервента, Модрича, Прњавор, Шамац, Пелагићево, Лопаре, Рогатица и Угљевик.
Комљеновић је новинарима, након потписивања, појаснио да адресни регистар представља евиденцију свих улица и кућних бројева стамбено – пословних објеката на подручју једне локалне заједнице, а централни адресни регистар који води Управа садржаваће податке за читаву Републику Српску.
-Захваљујући овој евиденцији у локалним заједницама неће више бити адреса са кућним ознакама бб, које према законским одредбама и не би требало да постоје, а што је од огромног значаја за лоцирање грађана и њихове имовине, њихову безбједност, квалитет њиховог живота и, уопште, остваривање свих права грађана-, нагласио је Комљеновић.
Према његовим ријечима, само постојање евиденције тачних адреса олакшаће рад служби попут Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ, Завода за статистику, полиције, поште, хитне помоћи, ватрогасаца, социјалних радника и других.
-Захваљујући овим евиденцијама, надлежним службама биће лакше да реагују у ванредним ситуацијама и ситуацијама елементарних непогода, али и да обављају различита истраживања, пописе, социјалне карте и слично-, додао је Комљеновић.
Он је прецизирао да је у Републици Српској адресни регистар до сада у потпуности успостављен и верификован на подручју општине Источно Ново Сарајево, а успостављање је у току у још 10 локалних заједница.
-Општине које су данас потписале споразуме требало би да успоставе адресне регистре до краја године-, најавио је Комљеновић.
Начелник општине Власеница Мирослав Краљевић рекао је за Срну да ће адресним регистром свака општина добити базу података без којих се не може живјети у савременом добу.
Адресни регистри у БиХ оснивају захваљујући донаторским средствима Шведске “ЦИЛАП” пројектом, који реализују управе за геодетске и имовинскоправне послове Републике Српске и Федерације БиХ.
-Ријеч је о пројекту чија је реализација почела 2013. године у цијелој БиХ, а успостављање адресног регистра само је једна од компонената пројекта-, закључио је Комљеновић.
Директор Шведског донаторског пројекта за унапређење земљишне администрације у БиХ /ЦИЛАП/ Анђа Зимић рекла је да је буџет цијелог пројекта 12 милиона КМ, а подразумијева изградњу капацитета за ефикаснију и модернију земљишну администрацију БиХ.
Она је појаснила да ће адресним регистром бити омогућено да грађани све своје податке нађу на једном мјесту, да не морају шетати од канцеларије до канцеларије.