Широм свијета данас се обиљежава 8. март – Међународни дан жена, као дио борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.
Први пут Дан жена обиљежен је 28. фебруара 1909. године у САД декларацијом коју је донијела Социјалистичка партија Америке.
Идеја за обиљежавањем Међународног дана жена појавила се почетком 20. вијека у доба брзе индустријализације и економске експанзије која је често доводила до протеста због лоших услова рада.
Жене запослене у индустрији одјеће и текстила јавно су протестовале први пут 8. марта 1857. године у Њујорку због лоших услова рада и ниских плата. Демонстрације је растјерала полиција, а жене су два мјесеца касније основале синдикат.
Осмомартовски протести постали су наредних година традиција, а најмасовнији су били 1908. године када је 15.000 жена марширало улицама Њујорка тражећи краће радно вријеме, боље плате и право гласа.
Прва међународна женска конференција била је одржана 1910. године у Копенхагену у организацији Социјалистичке интернационале, када је установљен Међународни дан жена, на приједлог Кларе Цеткин, која је била члан Њемачке социјалистичке партије.
Наредне године Међународни дан жена обиљежен је у Аустрији, Данској, Њемачкој и Швајцарској. Демонстрације поводом Међународног дана жена у Русији биле су први стадијум руске револуције.
Након Октобарске револуције, бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Владимира Илича Лењина да 8. март постане државни празник и током совјетског раздобља користио се за обиљежавање „херојства радница“.
Међутим, у многим комунистичким државама тај празник је изгубио своју идеолошку основу и постао је прилика мушкарцима да искажу љубав и поштовање према женама.
УН су 1975. године, која је била проглашена Међународном годином жене, званично почеле да обиљежавају овај празник под називом Међународни дан жена.
Двије године касније Генерална скупштина УН је резолуцијом прогласила 8. март Даном женских права и међународног мира.