Извор: Министарство здравља и социјалне заштите
У Републици Српској, 31. јануара се традиционално обиљежава као дан без дуванског дима, чиме се жели указати на опасности и посљедице пушења дувана и дуванских производа. Контрола дувана и дуванских производа у Републици Српској спроводи се у складу са глобалним смјерницама за контролу дувана и Оквирном конвенцијом за контролу дувана Свјетске здравствене организације.
Пушење дувана и дуванских производа има бројне здравствене посљедице, а неке од њих су сљедеће: пушење је један од четири фактора ризика за настанак и развој кардиоваскуларних болести, настанак разних малигних обољења је чешћи код пушача, пушачи чешће болују од хроничне опструктивне болести плућа, пушење има негативне посљедице на репродуктивно здравље жена и мушкараца. Поред активног пушења, изложеност дуванском диму (тзв. пасивно пушење) носи ризик за обољевање, а нарочитио осјетљивих група становништва (дјеце, трудница и старих лица).
Свјетска здравствена организација поред здравствених посљедица пушења дувана и дуванских производа, све чешће указује на економске посљедице пушења. Глобално економско оптерећење због употребе дувана и дуванских производа је велико и наjвећи дио тог оптерећења у свијету носе неразвијене земље и земље у развоју. Тренутне процјене Свјетске здравствене организације су да у свијету умире седам милиона људи годишње од посљедица болести повезаних са пушењем, при чему више од пет милиона смртних случајева је посљедица директне употребе дувана. Више од 900.000 случајева обољелих лица представља посљедицу изложености дуванском диму. Према процјенама Свјетске здравствене организације, сматра се да у свијету сваких шест минута умре једна особа од посљедица употребе дувана. Уколико се настави тренутна учесталост пушења за очекивати је да ће до 2030. године број смртних случајева повезаних са пушењем достићи осам милиона.
Учесталост пушења је већа међу сиромашнима и другим угроженим групама, а употреба дувана утиче на стварање здравствених неједнакости између богатих и сиромашних. Пушење има за посљедицу повећане трошкове домаћинстава, односно доводи до преусмјеравања потрошње, са хране, одјеће, смјештаја и образовања на куповину дувана и дуванских производа. Коришћење дувана и дуванских производа доприноси настанку болести, а самим тим и повећању потрошње за лијечење обољелих особа.
Иако је до сада у Републици Српској направљен напредак у контроли дувана, учесталост пушења је и даље већа од глобалног просјека. У току Истраживања вишеструких показатеља у Републици Српској 2011. и 2012. године прикупљене су информације о конзумацији дувана међу женама и мушкарцима од 15 до 49 година живота, које су помогле стварању слике о: тадашњој тренутној конзумацији цигарета, конзумацији током живота и узрасту у којем се почело са пушењем; тадашњој тренутној конзумацији дуванских производа за пушење и производа који нису за пушење, и конзумацији тих производа током живота, интензитету конзумације цигарета и дуванских производа за пушење и производа који нису за пушење. Конзумација дуванских производа била је учесталија међу мушкарцима него женама. Око 51,1 одсто жена и 58 одсто мушкараца од 15 до 49 година живота је изјавило да су некада током живота користили дувански производ. Цигарете је пушило или користило дуванске производе за пушење или оне који нису за пушење током једног или више дана у мјесецу прије истраживања, око 34 одсто мушкараца и 26,3 одсто жена. Конзумација дувана међу женама била је учесталија у градским него у осталим срединама, док је удио мушкараца који конзумирају дуван био нешто већи у сеоским него у градским срединама. Међу мушкарцима и женама које су тада тренутно користили дуванске производе, производ који се најчешће конзумирао била је цигарета. Око 32,9 одсто мушкараца и 26одсто жена је конзумирало само цигарете током мјесеца прије истраживања. Међу мушкарцима који су тада пушили цигарете, 74,1 одсто је пушио више од 20 цигарета у протеклих 24 часа прије истраживања. Око 32 одсто жена које су тада пушиле цигарете, изјавило је да је пушило више од 20 цигарета у протеклих 24 часа прије истраживања. Готово 93 одсто мушкараца и 79 одсто жена је пушило 10 или више цигарета у протеклих 24 часа прије истраживања.
Резултати Истраживања вишеструких показатеља у Републици Српској 2011. и 2012. године показују да је 9,6 одсто мушкараца од 15 до 49 година живота по први пут пушило цигарете прије 15. године. Тај проценат међу женама износио је 1,5. У истраживању није идентификована ниједна жена од 15 до 19 година живота која је пушила прије своје 15 године. Међутим, 0,4 одсто жена од 20 до 24 године живота, 3,3 одсто жена од 35 до 39 година живота и 3,3 одсто жена од 40 до 44 године живота је први пут пушило цигарете прије своје 15. године. Готово седам процената мушкараца од 15 до 19 година живота је пушило прије своје 15 године, око четири и по процента мушкараца од 20 до 24 године живота, 9,6 одсто мушкараца од 35 до 39 година живота, 13,2 одсто мушкараца од 40 до 44 године живота и 16,4 одсто мушкараца од 45 до 49 година живота је први пут пушило цигарете прије своје 15. године.
Према истраживању које је провео ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске, у 2010. години, 28,7 одсто становништва узраста од 18 година и више, свакодневно је пушило, што је у односу на 2002. годину било мање за 4,9 одсто. Преваленца пушења (збир свакодневних и повремених пушача) је у 2010. години (31 одсто) била за 3,7 одсто мања него у 2002. години (34,7 одсто).
Према подацима истраживања које је 2015. године у Бањој Луци, Добоју и Требињу, такође спровео ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске, учесталост пушења у популацији од 15 до 65 година је 24,6 одсто при чему мушкарци (26,7 одсто) чешће пуше од жена (22,6 одсто).
Пушење је у Републици Српској распрострањено и у полуацији младих узраста од 13 до 15 година. Према резултатима Глобалног истраживања пушења код младих, које је 2013. године срповедено у Републици Српској, 7,9 одсто младих (8,6 одсто дјечака и 7,1 одсто дјевојчица) су свакодневни пушачи, док је 33,7 одсто дјечака и 28 одсто дјевојчица пробало пушити дуван или неки други дувански производ.
Истраживањем здравственог стања становништва Републике Српске, из 2010. године утврђена је преваленца пушења од 31 одсто, а разлика у проценту пушача који је утврђен истраживањем 2015. године у односу на истраживање из 2010. године може бити условљена спровођењем истраживања на различитом узорку становника и не значи сигурно смањење учесталости пушења у Републици Српској.
Према препорукама Свјетске здравствене организације, мјере које би се требале спроводити у циљу заштите здравља становништва од дуванских и осталих производа за пушење, подразумјевају: праћење и унапређења законских и планских докумената у складу са глобално препорученим мјерама контроле дувана и дуванских производа, заштита становништва од удисања дуванског дима, успостављање услуге за помоћ пушачима да престану са пушењем, информисање становништва о посљедицама пушења дувана и дуванских производа, забрана рекламирања, спонзорисања и промоције дувана и дуванских производа, те подизање износа акциза на дуван и дуванске производе.