Српска православна црква и вјерници данас празнују Рођење Светог Јована Крститеља.
Овај празник у народу је познатији као Ивањдан, а Црква га је посветила догађају који је описан у Новом Завјету и који, заправо, представља његов почетак, јер наговјештава Христову спасоносну мисију на Земљи.
Ивањдан прате различити обичаји. Један од њих је и плетење вјенчића од пољског биља и цвијећа. Вијенцима од ивањског цвијећа показује се да је природа у развоју дошла до своје највише тачке – средине љета и да се тиме овјенчала.
Ивањдан је празник рођења Светог Јована Кститеља, Пророка и Претече. Рођен је шест мјесеци прије Господа Исуса Христа, као дијете молитве, од престарјелих родитеља Захарија и Јелисавете.
У животу Светог Јована све је било чудесно – рођење, храна, одјећа и васпитавање у суровој јудејској пустињи. Када га је Бог ословио у пустињи, одлази међу људе и почиње да у њиховим душама припрема стазе за долазак Спаситеља.
Празник је установљен у четвртом вијеку, након успостављања Божића.
Од дана Рођења Јована Претече, тече припрема људског рода за сусрет са Сином Божијим.
„И ти, дијете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да Му приправиш пут“. Ове богонадахнуте ријечи свештеника Захарије, након што је повратио дар ријечи, постале су познате у цијелој земљи Јудеји, узрокујући сметњу свима који су живјели тамо, који су питали један другога у запрепашћењу: „Шта ће бити из овог дјетета?
Невољно се појавила мисао – да није ово Сам Месија? Јудеја је била у посебно напетом стању очекивања Спаситеља. Тако је, дијете Јован припремио пут Господњи својим рођењем, а чак док је био у утроби своје мајке, својим играњем, објавио је долазеће рођење Дјетета Исуса.
Рођен тачно пола године прије Христа, Јован Претеча је тачним временом свог рођења, описао своју мисију у припреми пута Господњег. Родио се у вријеме године када дан почиње да се скраћује, након љетње равнодневнице, док је Рођење Христово вријеме када дан почиње да се продужава, након зимске равнодневнице.
Ове чињенице су оваплоћење ријечи, речених касније од Претече, након почетка Христовог проповиједања: „Он треба да расте, а ја да се умањујем“.
Гласник Сунца – Претеча, био је Јован Крститељ, који је био сличан јутарњој звијезди која објављује излазак Сунца Правде на Истоку – Господа Христа.