Српска православна црква / СПЦ / прославља данас Рођење Пресвете Богородице – Малу Госпојину, један од највећих завјетних празника.
На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету у дому Јоакима и Ане рођена Света Дјева Марија.
Јоаким и Ана су дуго били без деце. Већ стари, они су усрдно молили Богу да им подари дијете, да их обрадује као што је некада обрађивао Аврама и Сару, дарујући им сина Исака.
Јоаким једном оде у пустињу, где је провео четрдесет дана у непрекидном посту и молитви да се Бог и на њега смилује.
Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под ловоровим дрветом, Ани се јави анђео Божји и рече јој да је њен вапај допро до Небеса и да ће убрзо постати мајка.
Ана се на те ријечи завјетова за дијете, које ће бити родила, мушко или женско, посвећено Господу Богу, да му служи цијела вијест.
И Бог их обрадова, дарова им више него што су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку.
Када дође време, старица Ана роди кћерку, којој је надјено име Марија, што значи висока или господарећа.
Дјева Марија, плод молитаве својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, како се Богу и завјетовала њена мајка Ана.
Са 14 година Дјева Марија се вратила у Назарет гдје јој је, према предању, саопштена благовијест архангела Гаврила да ће родити Сину Божијег.
Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колијевцима обавезан је мотив православних икона и средњовјековних манастирских фресака.
Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина са краја 14. вијека.
Мала Госпојина спада у ред празника посвећених Богородици и непокретан је, што значи да има стално, фиксно место у црквеном календару и означено црвеним словом.
Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовијести, Успење Пресвете Богородице / Велика Госпојина / и они који обележавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.