Извор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Свjетски дан вода се обиљежава 22. марта како би се нагласила важност слатководних вода и користи се за заговарање одрживог управљања водним ресурсима. Свјетски Дан вода се слави широм свијета с бројним догађајима, а први пут је обиљежен 1993. на приједлог Уједињених нација. „UN Water“ је тијело које координира напоре субјеката Уједињених нација и међународних организација које раде на питањима вода и санитације и бира тему обиљежавања за сваку годину. Тема за 2018. годину је „Природа за воду“ која подстиче људе да „траже одговор у природи“. Рјешења заснована на природи могу се примијењивати како би се смањиле поплаве, суше и загађење воде те заштитили екосистеми.
Загађење животне средине, заједно са климатским промјенама, покреће кризу везану за воду коју видимо широм свијета. Занемаривање екосистема, отежава могућност да се обезбиједи вода која је потребна да живот. Природна рјешења имају потенцијал да ријеше многе изазове у области управљања водама.
Обиљежавајући дан вода Генерална скупштина Уједињених нација ове године покреће Међународну декаду за акцију: Вода за одрживи развој (2018-2028) која ће допринијети развоју одрживог управљања водама и санитације у свијету.
СТАЊЕ ВОДНИХ РЕСУРСА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Хидрографију Републике Српске чине ријеке које припадају сливовима Црног и Јадранског мора. Сава је као базни реципијент ријека из слива Црног мора. Веће притоке Саве на подручју Републике Српске су:
• Дрина, чије су лијеве притоке Јања, Тавна, Дрињача, Жепа, Прача, Бистрица, Сутјеска, и десне – Рзав и Лим; • Гњица, • Брка, • Босна, чије су лијеве притоке Усора, Лашва, Фојничка ријека са Лепеницом, а десне: Спреча, Криваја, Љубина, Миљацка и саставница Жељезница; • Укрина, • Врбас, чије је лијева притока Плива, а десне Турјаница, Врбања, Угар; • Врбаска; • Уна, чије су веће десне притоке Сана и Унац.
Главни одводници обласног ријечног слива Требишњице су ријеке Требишњица и Неретва. Требишњица извире на карстним врелима која су сада потопљена, а њен слив формира и више мањих водотока на тзв. Горњим хоризонтима, које обухватају и Гатачко, Невесињско, Дабарско и Фатничко поље, са више мањих водотока, међу којима су највећи Заломка, Мушница, Вријека. Воде са Гатачког платоа и из Фатничког поља подземном хидрографијом се дренирају према Требишњици (Билећком језеру). Биланс вода Републике Српске је један од најбитнијих подата за вођење развојне политике Републике Српске. Посебно је значајна расположивих вода у сушним периодима. Најбогатија ријека водом у овом периоду је Врбас, поготово у горњем и средњем току, када расположив минимум за водопривредне потребе износи
преко 25% од средњег годишњег протицаја. Друга најквалитетнија ријека по опскрбљености водом у сушним периодима је Уна. Са гледишта малих вода најоскудније су мале притоке Саве са малим протицајима који износи свега 5% од средњег годишњег протицаја, као и Сана са 12% до 13% и ријека Босна са 14% до 15% средњег протицаја. И ту важи неповољна инверзија водности: најнеповољнији су режими малих вода управо у зонама у којима су највеће потребе за водом за наводњавање, насеља и технолошке потребе и у којима су највећи проблеми заштите квалитет.
ТРЕНУТНО СТАЊЕ И ПРОЈЕКТИ У ОБЛАСТИ ВОДОПРИВРЕДЕ
Народна скупштина Републике Српске је усвајањем Стратегије интегралног управљања водама Републике Српске 2015 – 2024 је створила основ за остваривање јединственог, управљивог и потпуно усклађеног водног режима на подручју Републике Српске, на сваком од њена два обласна ријечна слив.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у сарадњи са Јавном установом „Воде Српске“, је у протеклом периоду радило на низу активности и пројеката који су за циљи имали побољшање стања у области управљања, заштите и обезбјеђивања довољних количина воде. Након поплава из 2010. године приступило се реконструкцији и рехабилитацији система заштите од поплава. Због све веће неравномјерности у просторној и временској прерасподјели падавина која је за посљедицу имала екстремне поплаве у 2014. години интезивиране су активности у овој области. У периоду до 2021. године се планира уложити преко 190 милиона КМ за заштиту од поплава. Рекострукција савског насипа, изградња дринског насипа у дужини од 33 km, рехабилитација пумпних станица, уређење водотока и одводне каналске мреже су неки од главних активности које се тренутно раде на заштити од поплава Републике Српске. Измјенама и допунама Закона о водама извршена је транспонозиција ЕУ Директиве о поплавама број 2007/60/ЕС, којом се регулишу питања поплава и правовременог дјеловања када је ријеч о овој елементарној непогоди. У сарадњи са УНДП израђене су мапе опасности и мапе ризика од поплава за слив ријеке Врбас, а планирана је израда и Плана управљања ризиком од поплава за овај слив. Кроз пројекат „Мапе опасности и мапе ризика од поплава у БиХ“, ради се на доношењу ових докумената за остале сливове у Републици Српској. Заједничким радом са Министарством индустрије, енргетике и рударства се ради на искоришетњу водног потецијала за производњу електричне енергије. Пројекатом „Подстицање обновљивих извора енергије у БиХ“, створиће се оквир за одрживи развој малих хидроелектрана. Бројни пројекти у области наводњавања имају за циљ да унапређење пољопривреден производе. Системи наводњавања су у сарадњи са локалним заједницама изграђени на подручју Семберије, Посавине, те општина Братунац, Љубиње и Требиње. Кроз пројекат „ Водоснабдјевање и санитација“, врши се рехабилитација, надоградња или изградња инфраструктурних објеката, водоводних система и постројења за третман воде. До сада су у пројекту партиципирале 32 локалне заједнице у Републици Српској, а у укупна вриједност до сада закључених износи 90 милиона КМ.
Почетком 2018. године усвојени су Планови управљања обласним ријечним сливовима ријека Саве и Требишњице који су у складу са ЕУ Оквирном директивом о водама (2000/60/ЕЗ). Планови управљања садрже поглавља као што су: опште карактеристике, карактеризација површинских вода, подземне воде, заштићена подручја, анализа антропогених притисака, мониторинг, значајна питања, оцјена статуса и процјена ризика, економска анализа, програм мјера и план учешћа јавности и ближе дефинишу управљање на нивоу обласног ријечног слива.