ИСТОРИЈСКИ ЧАС ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА ГОДИШЊИЦЕ 1. СРПСКОГ УСТАНКА

415

    Извор:Културни центар Власеница

    ЈУ Културни центар Власеница у сарадњи са Народном библиотеком Власеница, Српским просвјетним културним друштвом “Просвјета” Власеница,  те просвјетним радницима и ученицима средње и основне школе, организују историјски час поводом обиљежавања 214. годишњице почетка 1. српског устанка.

   Историјски час ће се одржати, дана 15. 02. 2018 год. са почетком у 18 часова, у просторијама Народне библиотеке Власеница.

    Из културног центра позивају грађане да се придруже  и присуствују обиљежавању једног од најзначајнијег догађаја у бурној историји српског народа.

________________________________________________________________________

    Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака у периоду од 15. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Отпочео је као побуна против дахија. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања Кнежевине Србије.

    Дахије у Београдском пашалуку су 1801. године убиле београдског пашу и успостављају насиље у пашалуку. Многи Срби су се одметнули у хајдуке и спремају план за побуну. Када су дахије то сазнале, 1804. су спровеле сечу кнезова, а уместо да су спречиле буну дахије су је убрзале. На сабору у Орашцу за вођу буне је изабран Карађорђе Петровић. Аганлија, један од дахија покушао је преговором да заустави побуну, али није успео. Убрзо су устаници ослободили већи део Београдског пашалука. Султан је послао Бећир пашу, босанског везира да умири устанике и погуби дахије, али ни то није успело. Зато султан, 1805. наређује новом београдском паши, Хафиз паши да угуши устанак. Међутим Срби су дочекали пашу и потукли његову војску у боју на Иванковцу.

    1806. султан је послао велику војску из Босне и из Ниша према Србији. Устаници су потукли обе војске, Босанску на Мишару, а Нишку на утврђењу Делиграду. Убрзо су закључили са Турском, Ичков мир. Руси су наговорили устанике да одбију Ичков мир јер су започели рат с Турском. 1807. Срби су ослободили Београд и почели с Русима заједно ратовати против Турака у Неготинској нахији и победили у три битке. Срби су 1809. ослободили читав пашалук и неке делове Босне и Новопазарског санџака. 1809. су у бици на Чегру потучени од Турака због неслоге војвода. Русија је с Турском закључила Букурешки мир 1812. год. због напада Наполеона. Према одредбама осме тачке мира требало је да устаници добију аутономију. Али Срби на то нису пристали и већ 1813. Турци су са свих страна напали Србију и освојили је.

  Карађорђе је са најугледијим старешинама прешао у Аустрију, а затим у Русију.