Текст: Т.Рикановић/Инфо портал ВЛАСЕНИЦА 24
Мајсторици заната који (не) изумире клупко живота одмотало се из сјеверозападне Румуније подно Карпата све до наше општине у којој је основала тренутно једину регистровану кројачку радњу која носи њено име, “Лоредана“.
“Одрасла сам у граду Баја Маре, средишту румунске покрајине Марамуреш. По завршетку Средње текстилне школе, показавши умјеће на пракси, добила сам позив од руководства компаније “COMSTAR“, тада водеће фирме за израду тешке конфекције. Тамо сам радила четири године не слутећи да се судбина шије по мени непознатој мјери,“ каже за наш портал Лоредана Николета Ђокић (рођ. Барсан).
Након што је упознала садашњег супруга, нашег суграђанина, породицу и професионалне планове засновала је у Власеници. “Те 2001. године десиле су се велике промјене у мом животу, дошавши у страну земљу морала сам пуно тога да научим. Но, када се ради из љубави не постоји оно неизводљиво, сада сам мајка двоје успјешних школараца и обављам посао који волим,“ кроз осмијех додаје Лоредана.
Она је истакла како јој се од дјетињства јавила жеља да постане кројачица па се креирање хаљиница за лутке претворило у младалачки хоби а потом је, уписавши стручни смјер за кројача, савладала основе овог нимало лаког заната, схвативши да је управо то оно чиме се жели бавити заувијек.
“Радњу у Власеници отворила сам прије 3 године и од тада сарађујем са људима који су ме прихватили као да потичем из њиховог окружења. Муштеријама је занимљив мој чудан акценат, мени њихова необична питања и неријетко се на послу догоде комичне ситуације. Све то ми олакшава рад и боравак овамо па се и ја осјећам као власеничанка,“ тврди Лоредана.
На шиваћој машини марке “DURRCOP“ обавља најтеже радове а посједује и двa “JUKI“ модела јапанске производње, који служе за равноштепајуће обраде материјала изнутра те дупли штеп који спрјечава оштећења и осипање поруба тканине.
“Након толико година искуства још увијек научим понешто корисно а често се подсјетим и на формуле из радне свеске које смо у школи исписивали при изради најтежих кројачких потеза. Муштерије ми претежно доносе одјећу на штопање и преправке, мада неријетко добијем и захтјевније наруџбе,“ истиче Лоредана.
Шије мантиле за будуће љекаре, хаљине за свечане прилике, матурске тоалете али и народне ношње. “Овог љета сам скројила двије уникатне ношње које су отпутовале за Канаду,“ наводи Лоредана.
Оливера Ђурић из Власенице одабрала је материјал за себе и једногодишњу ћеркицу Дуњу, те су уживале у Лореданиним креацијама носећи идентичне, уникатне моделе. “Жељела сам да за свечану прилику обучемо јединствене хаљине које ће бити запажене,“ рекла је Ђурићева за наш портал.
Необичне матурске хаљине из Лореданиног салона понијеле су и Рада Ступар и Весна Милошевић а у женственој тродијелној комбинацији заблистала је и Јелена Шакота. “Нисам жељела трошити велике своте новца на копије хаљина, бирам оно што се дуго носи и памти,“ навела је Ступарева.
Лоредана Ђокић је за наш портал донијела закључак како се овај занат једнога дана може и угасити али, како себи често понавља, њена воља за креативним рукодејством никада неће престати.
“Данас је тешко опстати у овом послу, времена се мијењају и технолошка достигнућа потискују радну снагу, текстилна индустрија полако силази са некада стабилне путање“, истиче Лоредана и наводи да се много разочарала када је, отишавши по диплому у свој родни град, од великог предузећа које је ангажовало преко 3.000 радника затекла само архиву. Нада се да ће у својој кројачкој радњи у Власеници стварати и напредовати још много година.
