КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ ИЛИ КОРОНА: ШТА ЋЕ ПОКРЕНУТИ ФИНАНСИЈСКУ КРИЗУ

279

    Извор: Независне новине

    Хоће ли сљедећу глобалну финансијску кризу покренути климатске промјене? Или ће криза стићи као посљедица пандемије вируса корона?

   Банка за међународна поравнања (БИС) – швајцарска организација позната као “банка свих централних банака” – објавила је анализу будућности свјетске финансијске ситуације уколико климатске промјене буду “криве” за кризу.

   У извјештају аутори користе израз “зелени лабуд” да би описали шок за финансијски систем који изазива догађај повезан с климатским промјенама.

   То је посвета теорији догађаја званих “црни лабуд” коју је двијехиљадитих осмислио економиста Насим Николас Талеб да би описао неочекиване догађаје великих размјера – од открића и технолошких напредака до финансијских криза и великих терористичких напада, као што је био онај од 11. септембра.

   Израз “црни лабуд” – који се односи на древни мит да лабудови те боје не постоје – ушао је у широку употребу послије глобалне финансијске кризе 2008. године.

   “‘Зелени лабудови’ су догађаји повезани с климатским промјенама с екстремно узнемирујућим потенцијалом са финансијске тачке гледишта”, рекао је за ББЦ Луиз Переира де Силва, замјеник генералног директора БИС-а и коаутор студије.

Пет ризика

   Переира де Силва објаснио је да су се у посљедњих неколико деценија догађаји екстремних временских прилика као што су шумски пожари у Аустралији или урагани у Карибима повећали по учесталости и размјерама, довевши до све веће и веће финансијске штете.

   Ова штета подразумијева смањење производње, нагле скокове цијена или физичко уништење производних центара и може да има директног утицаја на финансијско здравље компанија и финансијских институција.

   Сљедствено томе, масовне временске катастрофе могу потенцијално да утичу и на економски раст неке земље.

   “Уколико по економију дође до каскадног ефекта, други сектори ће такође претрпјети губитке. Све то може да се заврши финансијском кризом”, каже Переира да Силва.

   Има и других ризика које експерти зову “прелазним”, а који су такође веома опасни.

   На примјер, то може да се деси кад дође до нагле промјене у владиној регулативи, као што су нагле забране извлачења фосилног горива.

   Шта можемо да урадимо да се заштитимо од “зелених лабудова”?

   Истина је да у финансијским круговима још нема одговора на то питање.

   Извјештај БИС-а упозорава да тренутни предиктивни модели нису прављени тако да одговоре на пријетње које представљају климатске промјене.

   То експерте нагони да развију нове алате за бољу процјену ризика повезаних с екстремним временским приликама.

   Али економисти из БИС-а упозоравају и да ће, уколико дође до финансијске кризе сличне оној која се десила 2008. године, централне банке имати проблема да спасу ствар.

  У том случају су централне банке одиграле виталну улогу у спречавању економске катастрофе спустивши каматне стопе на историјски низак ниво.

  Али те стопе су и даље ниске скоро деценију касније, што оставља мало простора за маневрисање ради стимулације економије и подстицања економског раста.

   БИС наводи и да тренутна регулатива која од банака тражи да држе велике количине новчане резерве у случају избијања велике кризе неће бити довољне да ублаже ефекте “зеленог лабуда”.

Нова врста ризика

   Али све је отишло даље од пуке техничке расправе.

  Лари Финк, извршни директор БлекРока, највећег фонда за управљање имовином на свијету, упозорио је у јануару да ће климатске промјене извршити огромне промјене на финансијском систему.

   “Налазимо се на ивици фундаменталног преобликовања финансија”, написао је Финк у годишњем писму дионичарима.

   Он је тврдио да су климатске промјене постале одлучујући фактор у дугорочним плановима компанија.

  “Климатске промјене су готово увијек главно питање које муштерије из свих крајева свијета постављају БлекРоку”, написао је Финк.

  “Од Европе до Аустралије, од Јужне Америке до Кине, инвеститори питају како да модификују своје инвестиционе портфолије.”

   А будући да БлекРок управља имовином у вриједности од око седам трилиона долара, кад његов директор нуди савијет, људи га слушају.

   “Присуствовао сам низу криза и финансијских изазова: скоковима инфлације седамдесетих и раних осамдесетих, азијској монетарној кризи 1997. године, пуцању дотком балона и глобалној финансијској кризи”, додао је Финк.

  “Чак и кад су ове епизоде трајале много година, биле су краткорочне у ширем смислу.”

  “Климатске промјене су другачије.”

   Расправа око финансијских и економских посљедица климатских промјена заузела је истакнуто мјесто на овогодишњем Свјетском економском форуму у Давосу – годишњем састанку глобалне политичке и финансијске елите.

   Два госта међу онима највећег профила били су амерички предсједник Доналд Трамп и шведска активисткиња Грета Тунберг, који се налазе на супротним половима кад је у питању расправа о климатским промјенама.

   Упркос упозорењима научника и економиста, Трамп је још једном током говора поновио свој став, упозоравајући на “дефетистичке пророке”.

   Он је активисте борбе против климатских промјена назвао и “изазивачима панике”.

Координисање акције

   Попут Трампа, има и других лидера који не признају климатске промјене као глобалну пријетњу и који одбацују упозорења.

   Тај став, наводи извјештај БИС-а, представља прави проблем.

   “Централне банке саме не могу да ублаже климатске промјене”, рекао је овај тим економиста.

   “Овај сложени проблем захтијева координисање акција међу многим актерима укључујући владе, приватни сектор, грађанско друштво и међународну заједницу.”

(ББЦ Неwс на српском)