Често се каже да руке које помажу – могу промијенити свијет. Хуманитарна дјелатност је по дефиницији дјелатност којом се у виду новца, роба и услуга без накнаде и без обзира на територијалне, националне, вјерске, политичке и друге припадности, пружа хуманитарна помоћ физичким и правним особама којима је она пријеко потребна због стања у којем се налазе, а за које она нису крива.
Сваке године 23. 11., у свијету се обиљежава Међународни хуманитарни дан како би се људи подсјетили на важност улагања у сопствену доброту. То је дан када владе свих земаља указују на одговорност да воде бригу о заштити и сигурности волонтера и упосленика хуманитарних организација у њиховом раду. Ово је такође дан када се присјећамо и одајемо почаст свим храбрим хуманитарцима који су дали животе у разним племенитим мисијама широм свијета.
Међународни хуманитарни дан нуди прилику: да јавност сазна више о хуманитарним организацијама, шта хуманитарци раде и с којим изазовима се сусрећу, затим за невладине организације да покажу своје хуманитарне активности, да се ода почаст онима који су погинули или су повријеђени током свог хуманитарног дјеловања.
Међународни хуманитарни дан такође је и повод да размислимо о нашим сопственим животима и о томе како можемо помоћи. Волонтирање води ка конкретним промјенама. Нема бољег времена да дјелујете од садашњег. Бити хуман и великодушан, бити топао и осјећајан су карактеристике људи које се данас, изузетно цијене, а које су на жалост, често запостављене и неизражене.
Човјек је велик толико колико даје. Треба давати од срца оним људима који су у тешкој животној ситуацији и без помоћи. Треба увијек имати на уму: коло среће се окреће. Свакоме се може догодити болест, неимаштина, банкрот, потреси, поплаве, несреће, разне трагедије… Увијек, кад год можемо, треба помагати другима јер то је осјећај који сваког човјека чини великим, испуњеним и срећним човјеком. Па, поента живота је бити срећан, зар не?