“МИЛУНКА” ОДРЖАЛА ЧАС ПАТРИОТИЗМА И ЧОВЈЕКОЉУБЉА

555

Т. Голијанин / Инфо портал ВЛАСЕНИЦА 24

Часом патриотизма и човјекољубља, монодрамом “Милунка” која говори о животу српске хероине Милунке Савић, у Власеници је  почело обиљежавање 120 година од оснивања СПКД “Просвјета”.

Кроз испoвијeст o живoту и смрти, рaту, Србиjи и њeнoj истoриjи, из углa жeнe-бoрцa кoja je дoбилa мнoгa нajвишa oдликoвaњa, Власеничанима је лик јунакиње српских oслoбoдилaчких рaтoвa дочарала Весна Станковић, глумица београдског Југословенског драмског позоришта.

„Милунка Савић се, када је имала непуних 20 година, желећи да заштити свог брата, да не би био мобилисан, јер је био једина мушка глава  у породици где су биле три ћерке и један син, преобукла у мушкарца, назвала себе Милун и отишла у Први балкански рат, а потом и у Други. Пред крај  Другог балканског рата са Бугарима бива рањена у груди и када су јој скинули кошуљу, да виде где су ране, они утврде да је женско. Међутим, она се опет изборила да је врате у јединицу. Добила је низ одликовања: две Легије части и Ратни  крст са златном палмом од Француске, наше две Карађорђеве звезде, небројене медаље за разне заслуге ратне и поратне. Била је седам година у рату, девет пута рањена. Оно што је за мене још већи хероизам, то је чињеница да је након рата родила једну девојчицу Милену, усвојила још три ћерке, од тога једну малу Хрватицу са посебним потребама, која је била ометена у развоју,  и одшколовала тридесетшесторо туђе, сиромашне деце. Наравно, без помоћи државе. Радила је два посла да би их школовала јер је сматрала да само знање и образовање Србе и Србију могу спасити“, прича нам глумица о лику који интерпретира.

Она додаје да је Милунка била жена-човјек и да је велика одговорност ставити се у њену кожу.

„Милунка није била само жена, није била смо ратник, она је симбол човјекољубља, патриотизама и љубави. Милунка није отишла у рат зато што воли да ратује, него зато што је желела да заштити своју државу, да заштити слабије, да заштити огњиште и све напаћене људе. У Првом и Другом балканском рату  нападали су нас Турци, Бугари и Аустроугари са свих страна. Што она каже : „Душмани су кезили своје зубе и гледали да затру Србе на сваком кораку“, тако да је Милунка имала снажну потребу, порив, да заштити своју земљу. То за мене јесте велика одговорност јер сам се јако бојала да ли ћу моћи ја, Весна Станковић, глумица,  која је јако слаба у односу на ту њену снагу, да ли ћу моћи верно да је прикажем  Али, ето, играла сам је већ више од 250 пута, широм света, од Аустралије до Канаде,  и чини ми се да добацујем до људи“, прича Станковићева.

Глумица, која је и аутор ове монодраме, увјерена је да је била предодређена да исприча Милункину причу.

„Како године пролазе, ја сам некако уверена да роман и прича пронађу свог писца, а да улога пронађе свог глумца. Нисам ја бирала. Ја сам прије 16 година направила једну монодраму, Лина од камена тврђа, која је као моја кошуља, као моја кожа, и мислила сам да  имам  мнонодраму коју ћу играти до краја живот,да ми не треба још једна. Међутим, моји пријатељи су рекли: “Ти мораш одиграти Милунку! Мора да се чује њена прича! Многи не знају ко је она била.“ Стицајем околности, ја схватим да ја морам да то урадим и тако сам је направила“,  искрена је Весна Станковић.

Љубав према српској историји, према свом народу, без које тешко да би се могла испричати оваква прича, Станковићева носи у генима.

„Ја имам некако то генетско наслеђе. Цела моја породица има своју ратну причу у својој историји. Мој прадеда је био у у балканским ратовима, у Првом светском рату као официр, био у свим тим биткама, преживео. Његов отац је у Великом рату као ратни заробљеник одведен у ондашњу Аустроугарску, у Браунау, страдао је у неком од логора, не знамо како, тако да се то преноси са кољена на кољено.  Пуно знам о Првом светском рату и иначе ме та тема страшно дира, много ме  боли, не само Први, него уопште Србија и њена страдалништва од Косовског боја па до најновијих притисака, уцена и све оно што доживљавамо у овом тренутку, опет од истих  тих пријатеља-непријатеља, који су, вазда, били и наизменично и пријатељи и непријатељи“, закључила је.

Колико је важно да се прича о Милунки сазна, говори и податак да је за извођење ове монодраме глумица добила благослов и од блаженопочившег патријарха српског Иринеја.

„Добили смо благослов блаженопочившег патријарха да се „Милунка“игра по црквама и храмовима, по свим посвећеним местима, и да се верницима, али и онима који нису баш толико одани хришћанству и православљу, пренесе ова реч и ова порука да је у животу најважније давати, волети и борити се за то“, казала је на крају разговора за наш портал глумица Весна Станковић.

„Mилунка“ је  2015. године, када је постављена на сцену, проглашена за најбољу  монодраму на Међународном фестивалу у Земуну,а  на Међународном фестивалу у Москви добила је награду „Златни витез“.