Т. Голијанин / Инфо портал ВЛАСЕНИЦА 24
Двадесет осам година након обдукције коју је у Шековићима урадио над звјерски измасакрираним српским цивилима, побијеним у Јелачићима од дојучерашњих комшија, припадника муслиманских паравојних формација, на мјесту тог великог страдања, снимљени су кадрови за документарни филм о доктору Зорану Станковићу.
На Мали Божић, 14. јануара 1994. године, у овом српском селу, које је бројало око 160 домаћинстава, на најбруталнији начин је убијено 17 цивила, чија су тијела њихови најмилији добили тек мјесец дана касније.
„Да доктор Станковић прије скоро 30 година није дошао у село Јелачиће да изврши обдукцију и прикаже бруталност злочина који је извршен над српским народом, злочин на овом мјесту би, вјероватно, остао у тами наше историје, незабиљежен и непознат широј јавности или остао у оквиру локалног сјећања. Његовим документовањем тридесет година касније имамо шансу да покажемо и прикажемо шта се дешавало и да овај докумунент остаје трајни запис у читавој нашој историји и то свједочанство је непроцјењиво и драгоцјено и вријеме које је пред нама ће показати величину његовг дјела и голготу коју је прошао српски народ“, казао је режисер Денис Бојић, који је на челу екипе која снима филм „Свједок“.
Др Зоран Станковић је 22.2.1994. године, више од мјесец дана након што је у Јелачићима на најмонструознији начин убијено његових 17 становника, у Шековићима извршио обдукцију убијених.
„Без доктора Станковића, његовог налаза који је био потпун и темељан, ми не бисмо знали праву истину, не би било доказа да је овдје убијено 17 људи, да су похватани живи, да су цивили, рањеници и настрадали мучени и да се над њима иживљавало на крајње монструозан и начин непојмљив нормалном човјеку“, јасан је Драженко Ерделић, предсједник Завичајног удружења Јелачићи.
Патолог Станковић је радио обдукцију и оца педесетседмогодишње Данојке Вуковић.
„Иако ми је и мајка убијена снајперским метком, 1992. године, на свом огњишту, слику мртвог оца никада не могу заборавити. Ухватили су га живог, мучили на најстрашнији начин. Одсјекли су му уши, ломили ноге, руке, скинули га голог.. То не могу да преболим, да заборавим. Сваки дан ми је све теже и теже. Ко је то могао урадити и зашто? Село је опљачкано и спаљено. До данас нико није одговарао за овај злочин, али кад тад ће починиоце стићи казна, јер ничија сила Богу није мила“, и данас са сузама прича Вуковићка.
Предсједник удружења Јелачана истиче да у овом селу, које сада припада општини Кладањ, не само да нема могућности за повратак Срба на своја вијековна огњишта, него се уништава и свако сјећање на некадашње становнике.
„Скоро тридесет година послије, село је и даље без живота. Анекс 7 Дејтонског миртовног споразума није имплементиран, процес деминирања још није завршен, ми у посјед своје имовине нисмо ушли… Једино што смо успјели је да саградимо то је спомен-плоча настрадалим који су нам у нажалост, у протеклом периоду, три пута рушили и скрнавили, све као вид притиска да се ми не вратимо“, наводи Ерделић.
Власеничани су, заједно са комшијама из Шековића, Осмака, Милића и Зворника, у колони сјећања прошли путем до Јелачића и на спомен-обиљежју, које је већ три пута скрнављено и рушено, прислужили свијеће за страдале Јелачане.
„Општинска борачка организација је, уз подршку Општине Власеница, омогућила свим нашим суграђанима, посебно оним који потичу са Јелачића, да учествују у овој колони сјећања и снимању кадрова за филм о доктору Станковићу, патологу чијом заслугом су документовани злочини над српским народом у Републици Српској и Бих. Као и увијек, ово је прилика да опоменемо наше насљеднике да овако раде, покушају да не забораве наше погинуле, јер су они уградили своје животе у Републику Српску“, казао је предсједник Општинске Борачке организације Власеница Миле Симанић.
Предсједник Борачке организације Шековићи Недељко Радивојевић наводи да је свједочење доктора Станковића о злочину на Јелачићима веома важно за српски народ.
„Обдукције које је доктор Станковић извршио над страдалим војницима и цивилним жртвама на подручју Јелачића су доказ који ми, као свједоци тог догађаја, не смијемо заборавити и који морамо преносити на млађе нараштаје, да не забораве и како нам се не би никада више поновили“, јасан је Радивојевић.
У колони сјећања био је и начелник Шековића Миладин Лазић.
„Ово је веома важан дан, не само за Шековиће, него и за цијелу регију Бирач, чији су становници, у изузетно великом броју дошли да одају почаст доктору Станковићу, а с обзиром на неприступачност терена и лоше временске услове, изузетно сам им захвалан на томе. Ово је пројекат који ће да покаже нашу страну приче и документовано забиљежи шта се све дешавало на овим просторима. Захвалан сам екипи која је одлучила да сними ову причу, а посебно режисеру Бојићу и његовој екипи. Овај филм је својеврсна захвалност самом доктору који је помогао породицама погинулих бораца и невиних жртава да препознају своје вољене и да могу да их на достојанствен начин сахране. То је једна величина. Он спада у ред хероја српског народа, и вјечни му помен и велико хвала“, закључио је начелник Шековића.
Патолог Зоран Станковић са Војно-медицинске академије у Београду је током ратова деведесетих година прошлог вијека обавио око 7.500 обдукција и идентификација настрадалих српских цивила и војника од Хрватске, преко БиХ до Kосова и Метохије, а филм „Свједок“ је базиран на његовој документацији и свједочанствима током ратних дешавања на простору БиХ. Први кадрови снимљени су крајем прошле године у Београду, а након снимања на пет локација у Републици Срспкој, посљедње сцене ће бити снимљене у Београду, 22.маја 2022. године. Тог дана ће Срби са тридесет локација на којима је чувени патолог вршио обдукције српских страдалника, одати почаст доктору Зорану Станковићу, на његовом гробу у Алеји великана.
Овај филмски пројекат заједнички реализују Радио-телевизија Републике Српске и Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица.