Ако Српска не добије закон о заштити ћирилице и савјет за српски језик, судбина овог писма и језика више је него извјесна, а пут од одумирања до умирања ћирилице није дугачак, упозоравају стручњаци а преноси инфо портал Катера.
Објашњавају да је ћирилица данас двоструко угрожена – најприје употребно, и то у масовним медијима, који имају највећи утицај.
„Данас има толико новина и телевизијских канала, а већ на први поглед јасно је какав је однос употребе ћирилице и латинице. Погледајте, уз то, колико латинице, а колико ћирилице има у рекламама, на билбордима, у називима предузећа, фирми, хотела, ресторана… Резултат је готово катастрофалан по ћирилицу“, поручује за Српскаинфо редовни професор Филолошког факултета у Београду и Филозофског факултета у Палама Милош Ковачевић.
Наглашава да је, можда, други тип угрожености ћирилице још кобнији за њу и њену судбину, а то је њен “статус” у свијести самих Срба.
„Велики број Срба, ако већ није изгубио, почиње да губи свијест о ћирилици као једној од најбитнијих српских националних карактеристика. А главни носиоци такве “свијести” су представници дијела српске “интелектуалне елите”, који наглашено исказује тежњу за самопорицање националног идентитета и српских културних вриједности из прошлости. Они би да наметну, као једино исправну, свијест о новом типу Срба, о такозваним “Евро-Србима” – каже Ковачевић.
Према његовим ријечима, од тих антићириличара још су опаснији политичари који су прикривени антићириличари.
„То су они српски политичари који ни простом неће да мрдну за заштиту ћирилице, а читав њихов допринос очувању ћирилице по правилу се своди или на декларативну подршку овом писму или на индиферентан однос према његовом статусу. Међу водећим српским политичарима веома су ријетки они који искачу из ових категорија “ сматра Ковачевић, поручивши да је на прагу и утапања српског језика у “босански”, као земаљски језик.
Угледни лингвиста Милорад Телебак каже да су Срби, како би другима доказали да не теже хегемонији, жртвовали многе своје националне интересе.
„Одрицали смо се свега свога – и у националом, и у културном, и у привредном погледу. Зато ћирилица данас и јесте маргинализована на цијелом српском језичком простору, док латиницом пишемо све “ каже Телебак.
Нужна посебна брига
Министарка просвјете и културе РС Наталија Тривић недавно је изјавила да српски језик и ћирилично писмо морају уживати посебну бригу и заштиту свих, јер представљају основ српског националног идентитета.
„Планирамо да окупимо релевантне институције, истакнуте лингвисте и интелектуалце да бисмо дошли до најбољег рјешења. Крајем марта одржаћемо форум о заштити ћирилице. Србија ради на измјенама и допунама закона о заштити ћирилице у јавној употреби. Једна од идеја је да јавне установе и предузећа користе максимално ћирилицу “ поручила је Тривићева.