Текст:Т.Голијанин/Инфо портал ВЛАСЕНИЦА 24
У својој дугогодишњој историји власенички фудбалски клуб изродио је много врсних играча, од којих су многи изградили завидну каријеру, и признати су и цијењени у фудбалском свијету. Један од њих је и наш суграђанин Асим Сарачевић.
– Власеничани ме познају као спортисту, тренера, али прије свега као доброг човјека и то ми је карактеристика по којој највише волим да ме памте. Млад сам кренуо у фудбалске воде, са само 13-14 година почео сам тренирати у тадашњем ФК „Боксит“. Са непуних 19 година отишао сам у добојску „Слогу“, која је тада играла у Републичкој лиги бивше Југославије, и само послије годину дана постао сам капитен и један од најцјењенијих играча у то вријеме. Са „Слогом“, у којој сам играо 13 година, сам доживио многе успјехе, али најдражи ми је улазак у Другу лигу тадашње Југославије. По окончању играчке каријере, бацио сам се у тренерске воде и имам УЕФА про лиценцу, која је највиши европски фудбалски ниво. Водио сам 12 клубова из Премијер и Прве лиге. Тренирао сам многе, и некадашње и садашње, репрезентативце. Тренутно бирам тренерски ангажман, двоумим се да ли да прихватим неки наш клуб или да се окушам у иностраним водама, каже Сарачевић.
Он је образложио и шта је то што је пресудно за његову одлуку.
– Ја сам профил тренера који узима екипу која се бори или за сами врх или за опстанак у лиги. Волим те велике спортске изазове. Са сарајевским „Олимпиком“ сам једном ушао у Премијер лигу, а други пут сам их оставио у лиги, са „Рударом“ из Какња постигао сам највећи успјех у историји клуба треће мјесто и неодиграни плеј оф послијератни, са „Тошком“ из Тешња ушао сам у Прву лигу, спасио сам „Крешево“ од испадања, са бихаћким „Јединством“ остао сам у лиги кад је било најтеже. Зенички „Челик“ напустио сам када су били на трећем мјесту, јер ја сам тип тренера који воли рад, ред, дисциплину, и има ауторитет, и не волим да радим ништа што је против мога поимања фер и коректних односа и игре, објашњава тренер.
Сарачевић је упоредио стање у фудбалу – некада и сада.
– Прије се играо много атрактивнији фудбал, који је, истина, био мање динамичан него сада. Данас се доста динамичније и ради и тренира. Раније се фудбал заиста играо првенствено због велике љубави, а данас фудбалери више играју због тих цифри које се врте и жеље да што млађи постану звијезде са много новца. Свима који планирају да се окушају у овом спорту бих поручио да, прије свега буду добри момци, да срчано тренирају, да раде, јер фудбал им може донијети и много успјеха, новца и славу, али исто тако могу бити и потпуно маргинализовани, уколико све то олако схвате, сматра он.
Као рођеном Власеничанину и некадашњем фудбалеру домаћег клуба, тешко му пада ситуација у којој се „Власеница“ сада нашла.
– Када дођем у Власеницу увијек ме ухвати сјета, сјећајући се некадашњег града, а посебно фудбалског клуба у коме сам почео своју каријеру Кроз тадашњи ФК „Боксит“ прошло је много талентованих играча, фудбалера који су били велика имена, и не знам што њих сада нема у клубу. Жао ми је због овога пада „Власенице“ у посљедње двије сезоне, али вјерујем да ће клуб, који постоји више од 70 година и у коме су поникла многа фудбалска имена, поново доћи до мјеста које заслужује, увјерен је Асим Сарачевић.