Извор: Министарство здравља и социјалне заштите
Национални координатор за ментално здравље Републике Српске Биљана Лакић рекла је да ментално здравље младих најчешће нарушава вршњачко и насиље путем друштвених мрежа, као и зависност од игрица.
Лакић је рекла да превентивне стратегије треба усмјерити на смањење фактора ризика и унапређење протективних фактора да би се ојачала отпорност код младих.
Она је изјавила новинарима у Бањалуци поводом обиљежавања Свјетског дана менталног здравља да на ментално здравље младих утичу и проблеми у свијету као што су избјеглиштво, изложеност временским непогодама, ратним и кризним ситуацијама.
„Млади су рањиви јер је адолесценција турболентан период када долази до највише унутрашњих и спољашњих промјена. Под ризиком су млади изложени злостављању јер је вршњачко насиље распострањено у школама“, додала је Лакић.
Она је истакла да је прошле године 30.000 људи потражило помоћ у установама за ментално здравље у Српској, првенствено у центрима за ментално здравље и психијатријским клиникама.
„Прошле године око 500 адолесцената је било болнички третирано“, додала је Лакић.
Она је појаснила да је циљ обиљежавање Свјетског дана менталног здравља, чија је овогодишња тема фокусирана на ментално здравље младих у свијету који се мијења, да се подигне свијест о значају менталног здравља, да се смањи стигма и дискриминација која прати менталне поремећаје.
Доктор Милан Латиновић нагласио је да је у посљедњих 20 година направљен значајан искорак у области унапређења менталног здравља, при чему је успостављено 27 центара који имају мултидисциплинарне тимове оспособљене да пружају услуге у области менталног здравља.
Латиновић је навео да Министарство ради на унапређењу услова и способности здравствених радника да се адекватно баве овим питањем.
Он је навео да око шест одсто младих узраста од 15 година пробало одређене психоактивне супстанце, што је показатељ да се мора водити рачуна о њиховом менталном здрављу.
Директор Пројекта менталног здравља у БиХ Џенита Хреља Хасечић рекла је да је нови приступ у третирању проблема менталног здравља превентивни рад и препознавање раних симптома јер се и депресија појављује у раној адолесцентој доби, те превенција суицида.
Свјетски дан менталног здравља обиљежава се 10. октобра сваке године од 1992. године у организацији Свјетске федерације за ментално здравље и у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом, како би се подигла свијест о проблемима менталног здравља широм свијета. На тај начин жели се нагласити важност коју има промоција менталног здравља и стимулисати улагања у систем подршке менталном здрављу. Овогодишња тема Свјетског дана менталног здравља фокусирана је на ментално здравље младих у свијету који се мијења, са нагласком на проблеме везане за насиље, самоубиство, главне менталне болести, трауме и родни идентитет.
Ментално здравље и поремећаји менталног здравља код младих особа растући су проблем цјелокупног друштва. Ризици или проблеми, који воде ка поремећајима менталног здравља, постају све бројнији данас, у условима савременог начина живљења и детерминисани су тешкоћама и проблемима развоја савременог друштва, у свим његовим аспектима.
Ментално здравље је интегрални дио дефиниције здравља Свјетске здравствене организације: „Здравље представља комплетно физичко, ментално и социјално благостање, а не само одсутво болести и немоћ”. Ментално здравље саставни је дио општег здравља појединца и заједнице, те чини предуслов за оптимално функционисање појединца, породице, заједнице и друштва. Према савременом поимању ментално здравље се не дефинише више само као одсуство болести него као позитивна категорија која означава: “…стање благостања у коме појединац реализује своје способности, може да се носи са нормалним стресовима живота, може да продуктивно ради и зарађује и у стању је да доприноси заједници у којој живи” (WHO 2001).