У Власеници су данас обиљежене 33 године од страдања 15 бораца Другог моторизованог
батаљона 27. бригаде Војске Републике Српске из Дервенте, који су у марту 1993. године положили животе бранећи ову регију.
Након посјете спомен-соби, положени су вијенци на централни споменик погинулим борцима из Власенице, служен парастос у цркви Светих апостола Петра и Павла и положено цвијеће на спомен-плочу подигнуту у част дервентских бораца.
Званичници Дервенте и Власенице и представници борачких организација поручили су да је
жртва дервентских бораца уграђена у темеље Републике Српске и да представља нераскидиву спону ове двије локалне заједнице.
Градоначелник Дервенте Игор Жунић истакао је да је ово дан који обједињује тугу због губитка, али и велики понос на херојски пут суграђана.
„Данас је у Власеници тужан дан када се сјећамо 15 Дервенћана погинулих у борбама око овог града, али и дан поноса за све нас који треба да његујемо сјећање на те велике људе и њихову поносну борбу“, навео је Жунић.
Он је додао да, гледајући спомен-собу и слике ових хероја, човјек осјећа понос, али и велику
тугу.
„Наш је задатак, било да смо у политици или обични људи, да то сјећање преносимо млађим генерацијама. Њихова жртва коју су дали за нашу слободу никада не смије бити заборављена“, поручио је Жунић.
Начелник општине Власеница Мирослав Краљевић подсјетио је на стратешки значај борбе у којој су учествовали борци из Дервенте, нагласивши да су они дошли у помоћ када је српски народ био нападнут са свих страна.
„Навршило се 33 године откад су наша браћа из Дервенте дошла овдје да помогну и страдала на јуначки начин. Сјећамо се тих тешких времена када смо били присиљени да се организујемо како бисмо спријечили понављање трагедија из претходних ратова. Успјели смо јер смо знали циљ – очување Републике Српске“, нагласио је Краљевић.
Он је изразио велику захвалност свима који су дали животе, али и преживјелим борцима.
Предсједник Борачке организације Власеница Миле Симанић евоцирао је успомене на заједничке борбе, нагласивши да је кључна саобраћајница Власеница-Зворник одбрањена управо захваљујући овој помоћи.
„Борци из Дервенте су се одазвали на наш апел када нисмо сами могли да одбранимо овај простор. Tа саобраћајница је била жила куцавица за цијелу регију, наш најбржи пут ка Србији. Њих 15 је звјерски убијено у рејону Церска 9. марта 1993. године. Tо што је њима рађено ни животиње не би урадиле, али они нису узалуд дали животе“, навео је Симанић.
Он је нагласио да су погинули борци уградили себе у темеље Републике Српске и оставили Србима слободу као услов за опстанак.
„Наше је да их оплакујемо и никада не заборавимо“, истакао је Симанић.
Предсједник Градске борачке организације Дервента Чедо Вујичић рекао је да су припадници Другог батаљона у овај рејон стигли 14. Фебруара 1993. године, да би одбранили српску земљу, српски народ и нејач од непријатеља.
Према његовим ријечима, након три седмице тешких борби, десио се страшан напад непријатеља који је одбијен, чиме су сачувани територија и становништво.
„Нажалост, 15 наших припадника је оставило животе у овим брдима, али је тада искована веза која је толико чврста да не попушта. Срећни смо што видимо да Власеница напредује и што се овдје искрено његују тековине Одбрамбено-отаџбинског рата“, додао је Вујичић.
Бивши припадник Другог моторизованог батаљона из Дервенте Мирко Tодорић рекао је да су у рејон Цикотске ријеке дошли како би помогли овдашњем народу у изузетно тешким околностима.
„Услови су били сурови, од борбених дејстава и снабдијевања, па до пуког преживљавања на терену. Из Дервенте је тада дошло око 400 бораца који су били распоређени на неколико праваца, а на овом подручју смо остали дуже од мјесец дана“, рекао је Tодорић.
Он је нагласио да су борци из Дервенте дали огроман допринос, али су, нажалост, поднијели и највеће жртве, јер су хероји овдје оставили своје животе.
„Зато се данас трудимо да сваке године дођемо на обиљежавање годишњице. Желимо да им одамо посебно признање и да никада не заборавимо њихову улогу у спасавању живота и стварању слободе у којој данас уживамо. Све што данас имамо остварено је војничким путем и наша је обавеза да останемо на том путу, бранећи наше тековине данас на другачије начине“, поручио је Tодорић.
Он је нагласио да се тај дух мора пренијети на дјецу, да знају шта су њихови преци учинили и да то поштују.
„За нас није било битно да ли је у питању Власеница или било које друго ратиште, знали смо да је сваки дио земље важан и да морамо бранити оно што је наше. Испоставило се да нам је Власеница била суђени пут“, истакао је Tодорић.
Он је додао да је изузетно важна сарадња коју данас имају Дервента и Власеница, како на нивоу власти, тако и путем борачких организација, јер само заједно и повезани могу чувати сјећање и градити сигурну будућност.
Зорка Поповић из Дервенте, која је на ратишту у Власеници изгубила супруга Митра, истакла је да сјећања не блиједе, а да данас унучићима прича о херојском подвигу њиховог дједа, да не забораве и да долазе на помен.
Сања Давидовић изгубила је оца Слободана, а у Власеницу долази сваке године са три кћерке и мајком.
„Много ми значи овај дан, имала сам три године када је отац погинуо, мајка ми прича да не заборавим, да могу бити поносна, а ја преносим сјећање на своје кћерке“, рекла је Давидовићева.
Борци из Дервенте који су дали животе за слободу су Јанко Марић, Слободан Давидовић, Жељко Дујаковић, Борко Новић, Милош Миланковић, Митар Поповић, Мирко Давидовић, Мирсад Мујачић, Миладин Удовичић, Недељко Ђекић, Петар Чолић, Расим Мехмедовић, Дражен Бојанић, Зинко Демировић и Недељко Драгојловић.