Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају светог Прокопија, једног од “огњевитих“ светаца. Овај дан светкује се као један од 18 „запрешних“ дана у години, када ваља одложити све теже и захтевније послове.
Светог великомученика Прокопија неке породице славе и као крсну славу, а некада су га каменоресци и рудари поштовали као дан који слави њихов занат.
У појединим дијеловима Српске данашњи дан се празнује како би дјеца била здрава, док се у неким, по народном вјеровању, забрањује купање у ријеци или језеру.
Такође, вјерује се да, као и сваким празником и недељом, треба избјегавати копање и друге тешке послове, а с друге стране, пожељно је на овај дан организовати свадбе, јер свети Прокопије походи и благосиља младенце.
Свети Прокопије рођен је у Јерусалиму као Неаније, а васпитан је у духу римског идолопоклонства. Кад је одрастао, цар Диоклецијан га је узео у воничку службу, па му је дао задатак да гони хришћане. Но, тада се Неанију јавио Господ у глуво доба ноћи; указао му се у ваздуху пресветао крст, као од кристала, од кога дође глас: „Ја сам Исус распети Син Божји. Овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом“.