Извор: ОШ „Вук Караџић“ Власеница
Шта је љепше од дјечје среће, топлих и задовољних гласова и сјаја у оку њиховом? Има ли љепше? Не. Нема.
Све оно што дјеца раде и око чега се труде треба подржати. Машта, перо и подршка коју су имали, били су довољни нашим ученицима да стварају књижевна чуда. Чаролија у холу наше школе трајала је дуго. Све очи биле су упрте у онога који је читао своје дјело, а таквих је седамнаесторо у овом, четвртом броју Зборника. (Огњен Ђурић, Хелена Ковачевић, Милица Деурић, Николина Пустивук, Милица Боровина, Никола Бобар, Хелена Стевановић, Лара Мајсторовић, Никола Тодоровић, Огњен Даниловић, Милица Ерделић, Ана Мишић, Милица Митровић, Страхиња и Димитрије Бјелановић, Александра Лазић, Невена Ристановић)
Са књигом у руци и топлом ријечју подршке поздравио их је Братислав Бата Голић, власник и оснивач Културно-издавачког центра „Српска кућа“ Пожаревац, који је такође књижевник, приређивач преко 300 књига чије су пјесме и приче објављиване у многим зборницима и часописима. Препознао је њихову заинтересованост, креативност и дар.
Из пера ове дјеце изашле су дивне приче и пјесме. Њихове разнолике теме показују ширину и креативност коју носе. Можемо с поносом рећи да већ имамо мале писце који нам свима поручују: „Маштајте и са нама заједно стварајте бајку!“
