Извор: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске
Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић најавила је да ће у наредној години бити успостављени регистри запослених који примају плату из буџета Српске, чиме ће бити створени услови за прецизније и ефикасније праћење броја запослених.
„Српска има регистар државних службеника већ десет година, али ће успостављањем овог регистра бити проширен обухват. За оне који не буду ажурни у овом послу предвиђене су и новчане казне“, наглашава Решићева у интервјуу Срни.
Након што је на снагу ступио Закон о регистру запослених код корисника буџетских средстава Републике Српске, у року од 90 дана биће донесена уредба која се односи на успостављање регистра.
Решићева подсјећа да у јавној управи у Републици Српској ради око 5.000 људи, од којих у Пореској управи, Републичкој управи за геодетске и
имовинско-правне послове и Инспекторату њих 2.500.
имовинско-правне послове и Инспекторату њих 2.500.
„Јавна предузећа и општине нису дио јавне управе. Јавној управи припадају министарства, републичке управе и републичке јавне организације“, каже Решићева, која сматра да је број запослених у јавној управи оптималан и у складу са европским стандарима.
Она наводи да су у овој години анализирани ефекти Закона о локалној самоуправи и Закона о намјештеницима и службеницима у јединицама локалне самоуправе.
„Ово су системски закони који су донесени крајем 2016. године и сигурно је да су видљиви ефекти примјене. Фокус је био на помоћи свима којима је то било неопходно, а у октобру смо формирали правни тим који је нашим локалним заједницама пружио правну помоћ и анализирао ситуацију“, истиче Решићева.
Према њеним ријечима, циљ је био да се укаже на оно што недостаје локалним заједницама, а предвиђено је новим законским рјешењима.
„Видљиво је да је већини локалних заједница заједнички проблем уједначавање коефицијената за плате, односно појединачни колективни уговори.
Ниво коефицијената смо уредили тако да смо фонд плата у локалним заједницама оставили на истом нивоу, смањили плате начелника, а повећали најниже плате и сада нико нема коефицијент мањи од четири“, појашњава Решићева и додаје да је цијена рада од 100 до 135 КМ.
Она напомиње да је у Српској законом ограничен број запослених у локалним заједницама, те да је заустављено нерационално запошљавање.
Говорећи о Стратегији развоја локалне самоуправе до 2021. године, Решићева истиче да је овим актом први пут третирано и питање дијаспоре.
„Локалне заједнице су препознале колики је значај наших људи који живе у иностранству. Они могу много помоћи локалним заједницама из којих потичу и сигурно су најбољи амабасадори свих нас“, оцјењује министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић.
У Српској, наводи она, постоје 33 изразито неразвијене и неразвијене локалне заједнице.
Утврђен је и степен развијености локалних заједница за наредну годину и никаквих измјена нема, што је задовољавајуће.
„У наредној години, имаћемо другачије распоређен грант за ове општине, који ће изности 2,3 милиона КМ. На другачији начин ће бити искориштено 300.000 КМ, које неће бити за основно финансирање, него за суфинансирање пројеката које локалне заједнице обезбиједе“, најављује Решићева у интервјуу Срни.
Сарадњу Министарства управе и локалне самоуправе са Савезом општина и градова Републике Српске Решићева оцјењује као квалитетну.
„Савез општина и градова је један од наших најтежих саговорника, али и најквалитетнијих.
Водећи људи локалних заједница знају шта хоће и важно је што овај савез никада није функционисао на политички начин, а сваки наш разговор је био конструктиван с циљем налажења најбољих рјешења“, закључује Решићева.