Извор: InfoBox / Инфо портал ВЛАСЕНИЦА 24
Дана 27.септембра у Парламентарној скупштини БиХ, Централна изборна комисија организовала је промоцију публикације “ Нове техногије у изборном процесу “ која је објављена уз финансијску подршку Вијећа Европе. У самој публикацији су представљени предлози за спречавање изборних манипулација увођењем нових технологија у изборни процес.
Публикацију издаје Централна изборна комисија БиХ уз финансијску подршку Вијећа Европе. Ради се о опсежном документу који на више од 200 страница подијељених у три цјелине приказује могућности увођења нових технологија у изборни процес БиХ.
“Аутоматско гласање, пребројавање гласова, електронска идентификација бирача, интернетско гласање, већ одавно се користе у изборним процесима широм свијета. Сва ова рјешења имају за циљ повећање кредибилитета и поузданости резултата избора, односно скраћење рока за објављивање резултата избора”, истакла је Ирена Хаџиабдић, предсједница ЦИК-а приликом презентације публикације у згради Парламентарне скупштине БиХ.
Суад Арнаутовић, члан ЦИК-а изјавио је да је комисија покренула овај процес како би широј политичкој јавности, Парламентарној скупштини БиХ, јавном мнијењу опћенито на једном мјесту показала пут за могућу примјену технологије у изборном процесу.
Истакавши како технологија у свијету енормно напредује, Арнаутовић је казао да Босна и Херцеговина у одређеним дијеловима изборног процеса није у тренду са савременим кретањима.
“То је разлог зашто желимо да понудимо алтернативе – шта би се могло урадити у погледу регистрације бирача, употребе нових технологија, како би се могло поспјешити самоидентификације бирача на бирачком мјесту, шта би се могло урадити у самом процесу гласања примјеном нових технологија, да ли и даље заговарати овај досадашњи начин гласања, механички и папирнати заокруживњем на гласачком листићу име странке и кандидата и убацивањем у гласачку кутију и касније механичким бројањем или то поспјешити неким могућим алтернативама и примјеном технологије као што је, напримјер, скенирање тих гласачких листића или примјеном такозваних тоуцх сцреен машина”, рекао је Арнаутовић.
Искораци у изборном процесу, према његовим ријечима, тичу се не само политичких субјеката него и бирача и како је казао, сваки искорак у том погледу кошта али средстава има.
“Одговорно могу рећи да пара има, има довољно средстава и могу слободно рећи да свака демократија кошта. Сада, ако ви не желите да имате резултате два сата од затварања бирачког мјеста, ако не желите да имате апсолутне тачне податке, ако не желите да имате потпуно повјерење у процес онда ћете измишљати разлоге, а један од тих разлога је да нема пара. Тврдим да пара има”, поручио је Арнаутовић.
Бранко Петрић, члан ЦИК-а, такође сматра да је зборни процес у БиХ технички, технолошки и нормативно застарио и да га је потребно је складу са временом осавременити увођењем модерних технологија.
“То подразумијева и законодавну интервенцију у изборни закон првенствено, а у техничком погледу само су двије тачке у питању. Једна је на радњама идентификације бирача, да би се онемогућила манипулација с бирачима и бирачким списком, а друга и најважнија је увођење технолошког утврђивања резултата односно скенирање гласачких листића и утврђивање резултата аутоматски. То је техника и технологија која се примјењује у савременим земљама и то је оно што изборе у земљама које ми пратимо чини да сат времена након завршетка гласања знамо резултате избора”, рекао је Петрић.
Какво рјешење ће изабрати Босна и Херцеговина и у којем смјеру ће ићи у модернизацији изборног процеса, засигурно ће бити резултат широког консензуса по овом питању, али једном започети процес модернизације и увођења нових технологија је неповратан, поручили су из ЦИК-а.
Представљена публикација је подијељена у три дијела. Први дио садржи ауторске радове презентиране на округлом столу одржаном у марту ове године у Сарајеву, у другом дијелу публикације су представљени извјештаји међународних експерата из Естоније (Тарви Мартенс) и Аустрије (Петер Wолф) и на крају трећи дио садржи међународне стандарде о електронском гласању и уопће о примјени нових технологија у изборима.
Сања Станимировић-Остојић предсједник ОИК-а Власеница аутор је првог дијела ове Публикације, чиме је како је нагласила дала свој лични допринос у сфери изборног процеса, као и представљању општине Власеница.
„Част ми је сто сам од стране представника ЦИК-а позвана да као аутор дам свој допринос. Првобитно сам тему „Комуникација између Централне изборне комисије и општинских изборних комисија“ представила у виду презентанције на Округлом столу у Парламенту БиХ у марту ове године, а затим и као ауторски рад у поменутој публикацији. Циљ овог пројекта и саме публикације јесте технолошка интервенција приликом идентификације бирача и техничко технолошко унапређење приликом обједињавања резултата аутоматским скенирањем гласачких листића. Тиме бисмо дошли у ситуацију да избјегнемо беспотребно и дуготрајно чекање изборних резултата а то би захтијевало и нормативну интервенцију у Изборном закону. Овим путем имала сам прилику не само да се представим као аутор у сфери изборног процеса, него и да представим општинску изборну комисију Власеница, као и да промовишем своју општину. Задовољна сам позитивним реакцијама, а у скорије вријеме очекујем још оваквих пројеката, о чему ће јавност бити обавијештена“, рекла је Сања Станимировић-Остојић, прредсједник Општинске изборне комисије Власеница.
