Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића. Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару. Сретење се славио као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.
У народу се вјеровало да на Сретење почиње прелазак из зиме у прољеће. Обично се каже да ако је на Сретење облачно – онда ће крај зиме бити лијеп, а ако је ведро, биће хладан и вјетровит.
Из Пролога Владике Николаја Велимировића: Четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дјева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтио никако да се огријеши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то вријеме држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на мјесто за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму двије личности: старац Симеон и Ана.
Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој, с миром; јер очи моје видјеше спасење твоје; спасење које си пред свим народима спремио, свјетлост да народе обасјава, и славу народа твога Израиља“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видјеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду.
Увјерен да је то Нови Цар, о коме су му звјездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица бјеше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.