Српска православна црква прославиће сутра Крстовдан као успомену на прве хришћане који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповиједи, преноси инфо портал Искра.
Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у ријеци Јордан, а према новом календару славе се 18, 19. и 20. јануар.
Крстовдан се слави увијек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару СПЦ није обиљежен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног крста, на којем је на Голготи разапет Исус Христос.
У православним храмовима на Крстовдан се служи литургија Светог Јована Златоустог, уз освештање воде, које прати празнично богослужење.
Крстовданска водица се послије освештања дијели вјерницима и, према обичају, ради здравља, чува у кућама.
Крстовдан уочи Богојављења посни је дан за православне вјернике, без обзира на који дан у недјељи „пада“.
У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, вјерује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
У народу се за овај празник говори: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости!“