У свијету се данас обиљежава Дан шале, 1. април када многи људи имају обичај да се нашале и засмију своје пријатеље уз неизбјежно „априлили“.
Многа истраживања показала су да је смијех добар лијек па се тако у неким здравственим установама већ користи такозвана „смехотерапија“ која, према мишљењу стручњака, даје добре резултате.
Историја „збијања“ шала 1. априла није сасвим позната, а многи су склони тумачењима да се овај својеврсни „народни празник“ појавио крајем средњег вијека у Европи као „Дан свих луда“, који је био општенародно весеље. Постоје мишљења да коријени тог „празника“ досежу до старог Рима, познатог и по томе што су тамошњи житељи умјели да се добро забављају смишљајући различите шале.
Многи мисле да се тај обичај појавио у 16. вијеку у Француској, око 1564. године, а за оног ко је насамарен имали су обичај да кажу да је добио „априлску рибу“, а Енглези мисле да је дан шале преузет са Истока и 1. април зову „Даном свих глупака“. Финци тај дан повезују са прољећним подучавањем дјеце о привредним радовима, а слично је и Швајцарској.
У холандском граду Ајндховену одржава се својеврсна традиција насамаривања 1. априла – новине се утркују да објаве „ексклузивне“ вијести, као на примјер о доласку неких свјетских државника у тај град, о болестима, о експериментима у атомистици… Њемци 1. април сматрају даном када се лако осјете несрећним, а своје лоше осјећање мање везују за насамаривање, а више за предање да се 1. априла родио апостол Јуда, Христов издајник.