ТЕСЛА: СРПСКИ НАУЧНИК ДИО НАЈВЕЋЕ СВЈЕТСКЕ БАШТИНЕ

353

 

   Извор: РТРС

   Српски проналазач Никола Тесла /1856-1943/, један од највећих умова у историји свјетске науке, посебно електротехнике, творац “новог техничког поретка”, чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људског рода у 20. вијеку, рођен је на данашњи дан 1856. године.

   ИЗУМИ КОЈИ СУ ПРОМИЈЕНИЛИ СВИЈЕТ

    Тесла је пронашао обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце, те патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника, без којих би била незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије.

   Пионир је и радио-технике, бежичне телеграфије, радара. Његов полифазни систем наизмјеничних струја показао је вриједност на првој хидроцентрали на слаповима Нијагаре.

   Патентирао је око 700 проналазака у области наизмјене струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену.

   Послије окончања студија електротехнике у Грацу и краћег стажирања у Будимпешти и Паризу, одселио је у САД, чији је држављанин постао 1884, али је све до смрти у Њујорку, на православни Божић 1943, одржавао блиске контакте са отаџбином.

   У САД је, проникнувши у тајне осцилаторних кретања електрицитета и материје, остварио највеће научне подухвате.

   Поводом стогодишњице његовог рођења – 1956. године јединица за мјерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља.

    ОСТАО СРБИН И ПРЕКО МОРА

   Никола Тесла је рођен као четврто дијете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици, у српском селу Смиљан у Лици.

   Велики проналазач и научник истицао је своје српско поријекло.

   Када је у јуну 1892. године допутовао у Београд, одликован је Орденом Светог Саве другог степена.

   Посјетио је Народни музеј и Велику школу, гдје је о свом рау говорио студентима и професорима, а са српским физичаром Ђорђем Станојевићем разговарао је о започетој градњи прве електричне централе у Београду.

   “Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету”, поручио је Тесла, обраћајући се студентима.

    БЕОГРАД – ЦЕНТАР ТЕСЛИНЕ ЗАОСТАВШТИНЕ

   Након Теслине смрти, његова заоставштина стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог Теслиног насљедника проглашен његов нећак Сава Косановић.

   Према Теслиној жељи, Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренио у Београд 1951. године.

   Теслин музеј посједује више од 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа, преко 1.200 историјско-техничких експоната. Архивска грађа из Теслине заоставштине уписана је 2003. године у регистар Унеска “Памћење свијета”.

   Међународни аеродром у Београду назван је “Никола Тесла”. Његово име носе Електротехнички институт у Београду, који је основан 1936. године, Електротехничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, двије термоелектране у Србији…

   Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.

   Датум Теслиног рођења, 10. јул, обиљежава се у Србији као Дан науке.

   Град Филаделфија у америчкој држави Пенсилванији прогласио је његов рођендан за званични празник.