У Источном Сарајеву јуче је први пут након Одбрамбено-отаџбинско рата, обиљежен 9. септембар, Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској, током којег је страдао велики број цивила и војника. Церемонији је присуствовала и предсједница Скупштине општине Власеница, Гордана Трампић.
Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања је 27. у календару обиљежавања најважнијих датума из историје српског народа, преноси је РТРС.
Од 31. августа до 13. септембра 1995. године НАТО авиони разарали су војне али и цивилне објекте, уништавали путеве, мостове, складишта хране. И убијали. Брата и сестру Раденка и Радмилу Галинац авио-бомба погодила је у цивилном аутомобилу на путу недалеко од Сарајева, када су враћали са сахране брату Радовану.
Борислав Кондић рекао је новинарима да је био свједок убиства Раденка и Радмиле које је, након сахране њиховог брата Радована у Вогошћи, возио кући у Војковиће.
– У повратку сам претпоставио да ће НАТО дејствовати у вечерњим часовима и журили смо да се негдје склонимо. Када је пала прва ракета, већ смо били на путу према кратеру који је настао, а када смо стигли до њега, авион, којег је Раденко препознао, поново је налетио. Било је касно да негдје побјегнемо, па смо од детонације летјели у зрак. Авион је надлетио и трећи пут и топом од 20 милиметара погодио наше возило на три мјеста – испричао је Кондић.
Мајка настрадалих, Мирјана Галинац каже да не зна шта је још држи у животу од туге и жалости за троје погинуле дјеце.
– Изгубила сам троје дјеце, двоје од НАТО-а, а 15 дана прије њих, погинуо ми је син на Трнову. Након тога ми је унук са само двије и по године оболио и завршио у специјализованој установи у Приједору – прича Мирјана.
Бомбардавањем Републике Српске, а потом и Србије, НАТО је исписао најсрамније странице историје од завршетка Другог свјетског рата, поручио је српски члан Предсједништва Милорад Додик.
– Ваздушним операцијама на Републику Српску, НАТО се отворено сврстао на једну страну и утицао на коначан исход рата у БиХ. Осиромашени уранијум, који је у тим операцијама бачен, и данас убија нашу дјецу, па се може рећи да НАТО операције и 24 године послије, имају погубне ефекте по Републику Српску и њен народ – рекао је Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ.
Удар на Републику Српску био је први случај да је НАТО дјеловао од када је формиран. Очигледна је била координација НАТО напада из ваздуха са непријатељима Српске на земљи, али ВРС успјела је да одбрани свој народ.
– НАТО пакт је напао нашу војску и наш народ са 400 летјелица од чега 222 боробена авиона, преко 10 тона експлозива су изручили на наше територје, лансирали су 13 томахавка и поред тога ВРС успјела је да обори осам НАТО авиона – истакао је Душко Милуновић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, напоменуо je da је Републички центар обавио истраживање и публиковао га прошле године, којим су поред директних посљедица, а то су имена смртно страдалих лица од НАТО бомбардовања, утврђене и индиректне посљедице.
– НАТО се први пут ставио на једну од зараћених страна, а индиректне посљедице су 120.000 протјераних Срба из западно-крајишких општина, 40.000 протјераних са Озрена и Возуће, а друга индиректна посљедица су болести људи од осиромашеног уранијума – навео је Којић.
Приједлог да се 9. септембар, када су страдали брат и сестра Галинац, обиљежава као Дан сјећања, потекао је од посланика Сташе Кошарца. Покренута је и иницијатива да се у једној од општина И.Сарајева подигне спомен обиљежје жртвама НАТО агресије, као знак и опомена на оно што се дешавало Србима с краја прошлог вијека.
– Вјерујем да ћемо у сарадњи са надлежним институцијама Републике Српске подићи споменик и имати прилику да се поклонимо жртвама НАТО агресије, не одустајући од тога да останемо војно неутрални. Наша примарна борба јесу наши политички интереси и слобода нашег народа на овим просторима – рекао је Кошарац.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић изјавио је да Срби треба да се сјећају сваке српске жртве и да осуде непријатељство свих својих противника који су неријетко и кукавички наносили страшне губитке српској војсци и цивилима.
– То питање је чланство у НАТО-у и да ли нам је мјесто у тој алијанси. Ове недужне жртве, али апсолутно недужне опомињу нас и одговорни смо и пред њима и пред многим другим да када будемо доносили коначну одлуку морамо то да имамо у виду – истакао је Савчић.
Према подацима Главног штаба ВРС, у НАТО ударима погинуло је 96, а рањено више од 200 бораца и цивила. Материјална штета огромна, али никада прецизно утврђена.Од посљедица бомбардовања муницијом са осиромашеним уранијом, послије рата Срби масовно умиру, нарочито Хаџићани избјегли у Братунац, док је животна среднина неповратно загађена.
