Tекст: Т.Голијанин/Инфо портал ВЛАСЕНИЦА 24
Чињеница да је амфитеатар Пољопривредног факултета у Власеници било мали да прими све који су дошли да присуствују Конференцији са темом „Рад правосудних институција и процесуирање предмета ратних злочина“, довољно говори о томе колико је ова тема важна за Власеничане, али и за све у регији.
На Конференцији, коју је организовао Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Бања Лука, Регионална канцеларија у Власеници, гости су били адвокати са великим искуством у предметима оптужених за ратне злочине: Горан Петронијевић, адвокат из Београда, Миодраг Стојановић, Слободан Цвијетић и Дејан Богдановић, адвокати из Бијељине, Петко Павловић и Радивоје Лазаревић, адвокати из Зворника, Симо Тушевљак, главни инспектор у МУП-у РС, у Управи за борбу против тероризма и екстремизма Бања Лука, и шеф тима МУП-а РС за истраживање ратних злочина почињених на штету Срба у протеклом рату и Виктор Нуждић, представник Центра.
Србима осуђеним у Хашком трибуналу и Суду БиХ изречено је скоро 4 000 година затвора уз шест доживотних казни, док је веома мали постотак пресуда за злочине над српским народом.
„Поразан је податак да је само 13 одсто изречених казни за злочине над српским народом пред Судом БиХ, од укупно изречених казни у тој правосудној институцији, док је највише Срба који су оптужени за ратне злочине и њима су изречене и највеће казне. Републички центар је препознао овај проблем и активно ће учествовати у свим активностима како би пронашли рјешења и помогли оптуженим особама, остварујући сарадњу са појединим поступајућим тужиоцима у вези са прцесуирањем злочина гдје су у питању српске жртве“, истакао је Виктор Нуждић, представник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Адвокат Горан Петронијевић, члан тима одбране бившег предсједника Републике Српске др Радована Kараџића, истиче да Срби трпе разне притиске.
„Циљ ове Конференције је да се људи охрабре, да не допусте разне врсте подвала какве су им до сада истражитељи и тужилаштва радили, а то раде уназад двадесет година. Морамо да се освестимо, морамо да се ујединимо. Морамо. Сад имамо подршку. Центар је ту, адвокати су ту, нека врста организоване помоћи, и то мора да се користи што више. Политика утиче на суђења. Политика кривичног прогона значи дефинисање у складу са законом и уставом, а не у односу на тренутне дневне и дугорочне политичке ствари. Нажалост, то се показало тачним и у Хагу, а и у овим трибуналчићима у региону“, рекао је Петронијевић.
Адвокат Миодраг Стојановић сматра да је, поред разних притисака, у предметима ратних злочина велики проблем и нестручност људи који раде у правосуђу.
„У правосуђу, као и у другим сегментима друштва, дошло је до пада квалитета и моралних вриједности. Међу браниоцима има људи који нису дорасли том послу, а мисле да јесу, који улазе у предмете тотално неспремни и на штету свог ауторитета, али и слободе људи које бране. То се исто тако може односити и на тужилаштва, а рекао бих, понекад, и на неке судије, који раде ове предмете. На предметима ратних злочина треба да раде најбољи и најквалификованији истражитељи, тужиоци, судије и браниоци.“, истакао је Стојановић.
Инспектор Министарства унутрашњих послова Републике Српске за истраживање дјела ратних злочина Симо Тушевљак указао је на неопходност пружања помоћи свједоцима у поступку свједочења.
„Неко у Српској мора преузети одговорност и формирати службу која ће се искључиво бавити пружањем помоћи свједоцима у процесу свједочења. То је неопходно, јер свједоци нису учене странке, многи су лаици и не знају која су њихова права и обавезе у поступку свједочења. Такође, и осумњичени треба да знају која су њихова права у процесу истраге, на који начин ступају у контакт са адвокатима, на који начин ступају у контакт са свједоцима, и када се појаве пред судом, заиста знају на који начин могу да се бране у том процесу и доказују своју невиност, ако су невини“, објаснио је Тушевљак.
Конференцији су поред многобројних грађана, присуствовали и представници организација и удружења проистеклих из протеклог Одрбрамбено-отаџбинског рата из цијеле регије: Власенице, Милића, Шековића, Сребренице, Братунца и Зворника.
