Власенички парохијани обавјештавају православне вјернике да ће литургија на сутрашњи празник Ваведења Пресвете Богородице почети у 9 часова. Очекује се велики број вјерника који ће се причестити јер је овај празник уједно и завршетак прве недјеље великог Божићног поста, који траје до 7. јануара када се свечано прославља Рождество Христово.
На званичној интернет страници Српске православне цркве, http://www.spc.rs стоји занимљив текст о сутрашњем празнику Ваведења:
“Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дјело тај пут не бјеше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напријед иђаху дјевице са запаљеним свијећама у рукама, па онда Пресвета Дјева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Бјеше Дјева украшена царским благолијепним одјећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невјести Божијој.
За њима посљедоваше множина сродника и пријатеља, сви са упаљеним свијећама. Пред храмом бјеше 15 степена. Родитељи дигоше Дјеву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая Святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет“ када је Дјеву уводио у најсветије место храма, иза друге завјесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се кући, а Пресвета Дјева оста при храму.
И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој бјеху родитељи живи посјећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени бјеху Богом одазвани из овога свијета, Пресвета Дјева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то бјеше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата светом Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у дјевствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то вријеме не знаде се у Израиљу за дјевојке завјештане на дјевство до краја живота. Пресвета Дјева Марија бјеше прва таква доживотно завјештана девојка, и њој после сљедоваху у цркви Хрисотвој хиљаде и хиљаде дјевственица и дјевственика.“ Из “Охридског пролога,“ владике Николаја Велимировића.