ВЛАСЕНИЦА ЧУВА СЈЕЋАЊЕ НА БОРЦЕ ИЗ ДЕРВЕНТЕ

1089

Т. Голијанин / Инфо портал ВЛАСЕНИЦА 24

Петнаест бораца дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске, који су у марту 1993. године дошли да помогну у одбрани града и  српског народа на овом простору, остали су у Власеници на вјечној стражи. Њихова жртва, ни 28 година од погибије у рејону Церске, није заборављена.

Као и сваке године,  прве суботе у марту, Власеничани су угостили делегацију Дервенћана, у којој су, поред представника Борачке организације из Дервенте, били и чланови породица  бораца који своје животе 9.3.1993. године положише у одбрани Власенице.

Госте из Дервенте дочекао је Горан Ђурић, предсједник Скупштине општине Власеница.

“Изузетно је важно да не заборављамо наше хероје, да се сваке године окупљамо, да помињемо њихова имена, да се сјећамо њихових херојских дјела, а свакако је наше право и  обавеза да све оно што су они урадили за стварање наше Републике преносимо на млађе генерације. Наши  пријатељи из Дервенте су више пута истицали да су ријетке општине као што је Власеница, које на овакакв начин чувају сјећање на све жртве које су пале за слободу”, истакао је Ђурић.

Посебне, братске и пријатељске везе Власенице и Дервенте помиње и предсједник Општинске организације Власеница

“Ми смо се дружили кад је било најтеже, па нема разлога да то не радимо и сада када смо остварили свој циљ, своју слободу, своју Републику Српску, што нам и дозвољава да обиљежавамо сва стратишта и сва српска страдања, па и ово бораца из Дервенте”, каже Миле Симанић, предсједник власеничке Општинске  борачке организације.

Пандемија није спријечила да се традиција прекине, али је успјела  пореметити  планове, па је из Дервенте стигло знатно мање људи него претходних година.

“У Власеницу је стигло нас 17, да обиљежимо годишњицу страдања наших петнаест бораца,  и овдје смо са помијешаним осјећајима. С једне стране, то је туга због изгубљених живота које њиховим породицама нико никада и никако не може да надокнади, а с друге стране, понос што су припадници наших војних формација успјели да одбране Србе на овом продручју  и што  видимо да је Власеница данас лијеп и пристојно уређен град у којем људи свих вјера, нација и политичких убјеђења живе нормално и у слози”, рекао је Чедо Вујичић, предсједник Скупштине Општинске борачке организације Дервента.

Тог трагичног мартовског дана Драгица Давидовић је, са трогодишњом ћерком, остала без главе породице, супруга Слободана.

“Захвални смо Власеничанима што нас увијек радо дочекују и што на овај начин чувају сјећање на наше погинуле. Нама много значи што наши борци нису заборављени, нисмо напуштени. Свих ових година, у Власеницу сам долазила са ћерком, а онда су моје унуке пожељеле да оду тамо гдје им је погинуо деда кога знају само са фотографија, тако да је сада са мном дошла једна, а наредне године ће и друга”, с поносом прича ова Дервенћанка.

Драгослави Драгојловић и послије 28 година глас не може да не задрхти када прича о супругу  Недељку  који је погинуо у Власеници.

“Много ми значи овај долазак и овај дочек у Власеници. Моја дјеца живе у Енглеској и на Карибима, али ја никад нисам ни помислила да напустим земљу за коју је погинуо мој муж”, јасна је она.

Двадесет осма годишњица од погибије петнаест бораца из Дервенте обиљежена је посјетом спомен-соби и Војничком гробљу, гдје су чланови породица и делегације општинских борачких организација, као и представник општине Власеница, положили свијеће и прислужили свијеће.

Припадници 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске из Дервенте борили су се широм Републике Српске, а у одбрани Власенице животе су изгубили: Јанко Марић, Слободан Давидовић, Жељко Дујаковић, Борко Новић, Милош Миланковић, Митар Поповић, Мирко Давидовић, Мирсад Мујачић, Миладин Удовичић, Недељко Ђекић, Петар Чолић, Расим Мехмедовић, Дражен Бојанић и Недељко Драгојловић.