Т. Голијанин / Инфо портал ВЛАСЕНИЦА 24
Власеница је поносно и достојанствено обиљежила 21. април – дан када је, прије 30 година, спријечено да се над становницима овог краја понове злочини из Другог свјетског рата, свој Дан ослобођења.
На историјском часу у власеничком Дому културе евоциране су успомене на тај прољећни дан када је спријечен „крвави Велики петак“, који су планирале муслиманске паравојне формације, али и на све оно кроз шта су Власеничани прошли током четири ратне године.
“Ово је сигурно један од најважнијих датума новијој историји Власенице. Народ на подрчју наше општине је у Другом свјетском рату изузетно страдао, велики масакри и злочини су се десили, прије свега у Рашића Гају. Чињеница да је седам до десет свештеника убијено, а један је чак и закуцан о букву, говори о страхоти тих злочина. Тог 21. априла једноставно нисмо допустили да се понове злочини над нашим народом. Спискови за одстрел Срба су већ били спремни и захваљујући тим обавјештајним и оперативним подацима успјели смо се на вријеме организовати и спријечили велики масакр и злочин.Прије 30 година народ је коначно био сложан и спријечио да се злодјела понове, иако то свјетска заједница и бошњачка страна покушавају представити на неки искривљен и погрешан начин, да смо ми изврешили неки геноцид. Ми се против тих неистина морамо борити само истином Оно што смо радили је било потпуно исправно, јер смо се борили за слободу српског народа”, изричит је Горан Ђурић, предсједник Скупштине општине Власеница.
Након емотивног говора начелника Мирослава Краљевића, ријетки су били они који су задржали сузе док су на платну промицале фотографије оних који своје животе дадоше за слободу Власенице, док су три дјевојчице у црном, са шаловима у бојама српске тробојке, држале упаљене свијеће за покој њихових душа.
„Са подручја наше општине у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату живот је изгубило више од три стотине бораца. За овако мали град то је превише и велика је цијена да би се неко могао цјенкати за ову нашу данашњу слободу. Слобода је нешто најскупље, али кад се освоји не да се ни за шта. Ово је дан када морамо да помињемо наше борце јер да није било њих не би било ни нас. Ми смо на данашњи дан морали да се бранимо јер смо имали оперативне податке да су постојали спискови за ликвидацију Срба и то смо морали предухитрити. Морам напоменути да је одбрана морала бити најтежи облик одбране – одбрана ратом, који нико није желио“, истакао је Миле Симанић, предсједник Борачке организације општине Власеница.
Осим историјског часа, у част овога дана, припремљен је пригодан културно-умјетнички програм.
“Централни дио обиљежавања Дана ослобођења био је историјски час током кога је, први пут за ових 30 година, представљен хронолошки тачан слијед догађаја који су обиљежили дан који ми славимо, обиљежавамо, тај 21. април 1992. године који је био кључни датум за настанка данашње Власенице и оно што му је претходило и шта се послије тога дешавало. У културно-умјетничком диејлу програма власенички књижевник Аћим Тодоровић је одржао бесједу о српским страдањима, а ђаци из власеничких васпитно-образовних установа су својим рецитацијама подсјетили на једно тешко доба“, казала је Данијела Дамљановић, шеф кабинета начелника општине Власеница.
На платну у кино-сали власеничког Дома културе промицали су кадрови који су подсјетили на тешке дане борбе за слободу.
„Кроз два кратка видео-записа покушали смо представити историју Власенице у одбрамбено-отаџбинском рату, све жртве које су пале за нашу слободу, али и подсјетити на једно од највећих страдања не само у нашем крају, него у Српској, – Рогосију. Сигурно је да ће ово бити вриједна свједочанства о овом времену“, прича Бранислав Петковић, аутор кратких документарних филмова који су приказани током историјског часа.
Обиљежавање Дана ослобођења Власенице почело је посјетом Војничком гробљу, гдје су положени вијенци и прислужене свијеће, настављено је парастосом у храму Светих апостола Петра и Павла, а прије историјског часа, посјећена је и спомен-соба.
