Извор: СРНА (Драгана Перић)
Власеница, са нешто више од 12.000 становника, угнијездила се на обронцима Јавор планине, на надморској висини од 680 метара, у окружењу четинарских и листопадних шума и у својим њедрима чува многе приче из српске историје, али и природне љепоте које су мамац за планинаре из региона и свијета.
ПОХОД У ПЈЕНОВАЦ
Планинарски „Поход у Пјеновац“ је најпрепознатљивија манифестација у Власеници, али и најмасовнија. Организује је Планинарско-еколошко друштво „Ацер“.
Ово удружење маркирало је око 250 километара планинарских стаза које повезују врхове Јавора, кањоне Лукавице и Дрињаче, водопаде Врело и Скакавац, тврђаве Веледин, Комић град, Перин град, манастире Ловницу, Папраћу, Пјеновац, црквицу на Рудиштима, Ружину воду, Студени Јадар.
Са високом концентрацијом озона у ваздуху, Власеница је позната и као ваздушна бања.
„Осим стогодишњих букава, јела, борова и смреке, овдје се може наићи и на примјерке Панчићеве оморике. Посебно су интересантна стабла стогодишњих јавора које становништво Власенице од вајкада користи за прављење музичких инструмената“, рекао је Срни вршилац дужности Туристичке организације општине Власеница Зоран Ђурић.
Непосредно изнад Власенице уздиже се брдо Виселац, Југоисточно од Власенице је још једно брдо Јавор-горе, Орловача, удаљено свега један километар, заједно са Виселцом украс Власенице и занимљиво узвишење са пуно зеленила и пријатног хлада које туристи радо користе за полудневне шетње, додао је Ђурић.
СТАРИ ГРАД ВЕЛЕДИН
Ђурић је Срни изјавио да Власеница из своје понуде може да издвоји и неке културно-историјске цјелине које мистериозним изгледом и богатом прошлошћу привлаче радознале посјетиоце, као што је стари град Веледин, смјештен западно од градског насеља, на сјеверозападним обронцима Јавор планине. На сјеверозападу од Веледина је врх Ком, јужно је Суви врх, а источно Кобиљача.
„Веледин је посебно атрактиван за пјешачке планинарске туре, а из правца Власенице постоји маркирана планинарска стаза која води покрај рјечица до Веледина“, прича Ђурић.
Ђурић је изјавио да посебну природну атракцију туристима представљају извори Седрице, Подграца и Грабовице, те нешто удаљени извор Тишче. Ови извори граде изузетне слапове, брзаке и водоскоке, који су посебно атрактивни у вријеме јесењих и прољетних киша.
„Перин град се налази низводно, у усјеченој кањонској долини Дрињаче. Овуда су пролазили веома битни средњовјековни путеви ка Зворнику и Сребреници. Да је ово подручје у кањону Дрињаче било и другим народима интересантно говоре и добро очуване некрополе богумилских стећака у близини тврђаве и локалитет Црквиште гдје су видни остаци некадашње цркве“, навео је Ђурић.
У близини тврђаве, уз сам ток ријеке Дрињаче, налази се извор топле воде и у једном дијелу тока убетониране велике жељезне алке, за које су по легенди некада везивани бродови. Због неприступачности терена детаљнија испитивања извора топле воде нису вршена, али свакако са осталим природним мотивима даје посебан значај за љубитеље нетакнуте природе планинаре, алпинисте, риболовце, сплаваре, ловце.
МАНАСТИР СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА
Манастир Светих апостола Петра и Павла се налази на доминантном мјесту у Власеници. Подигнут је 1889. године, а 2004. године дограђена је мања помоћна црква и спомен-чесма.
Манастир Рудишта је грађен одмах по завршетку манастира Светих апостола Петра и Павла.
ГРОБНИЦА ЗА 153 ВОЈНИКА ШУМАДИЈСКЕ ДИВИЗИЈЕ У БИЦИ 1914. ГОДИНЕ
Ђурић је изјавио да се знаменита мјеста и спомен-обиљежја у Власеници углавном везују за ратна дешавања.
„Споменик `Ружина вода` на којем је изграђена спомен-чесма од ружичастог кречњака, у изузетном је природном амбијенту. Чесма је изграђена као спомен на битку која се одиграла 23. септембра 1914, као и 15. јуна 1942. године.
Недалеко од спомен-чесме, налази се гробница са 153 погинула војника српске војске из Шумадијске дивизије, који су погинули у поменутој бици 1914. године и неутврђени број бораца погинулих у Другом свјетском рату“, прича Ђурић.
Стотину метара даље налази се неуређено гробље палих војника аустроугарске војске из Првог свјетског рата.
На Малом Игришту, око Ружине воде и на другим мјестима још су видљиви остаци ровова из времена велике Дринске битке у септембру 1914. године у току Првог свјетског рата. У тим рововима и данас се могу наћи војнички предмети – шљем, бајонет, чутура, метална кутијица коју је војник носио о врату и у којој је чувао своје име.
ЈОШ НИЈЕ ИСТРАЖЕНА ЈАМА – МОГУЋЕ МЈЕСТО УСТАШКЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ СРБА И ЈЕВРЕЈА
Ђурић наводи да се у сјевероисточном дијелу насеља Ружина вода, а нешто сјеверније од актуелног српског православног гробља крај магистралног пута на Хан Погледу, постоји једна јама.
На основу неких индиција и догађаја, вјерује се да су усташе на томе мјесту у Другом свјетском рату ликвидирале неутврђен број Срба и Јевреја.
Ово стратиште још није испитано нити обиљежено.
На падинама, уз магистралну саобраћајницу Београд-Сарајево налази се Спомен-гробље из Другог свјетског рата. Године 1961. је уређена спомен-поставка 16. источно-босанске пролетерске бригаде.
Споменик „Устаник“ је у центру града. Постављен је на гранитном постаменту 1958. године.
Спомен-гробље из протеклог отаџбинског рата налази се у склопу спомен-гробља из Другог свјетског рата.
Спомен-соба палим борцима од 1992. до 1996. године изграђена је у знак сјећања на пале борце у минулом рату. Борачка организација и општина изградили су собу у склопу Дома културе.
ЧЕТИРИ ПРИЧЕ О ПОРИЈЕКЛУ НАЗИВА ВЛАСЕНИЦА
О називу Власеница у народу се наилази на чак четири теорије.
Према једној од њих, име Власеница је настало од траве власуље, а према другом, каже Ђурић, име је дошло по гласоношама, који су, некада стигли свога цара и саопштили му вијест о поразу његове војске. Према томе, требало би да је најприје гласило име овога мјеста Гласеница, а да је оно касније измјењено у Власеница.
Према трећем и највјероватнијем казивању, ово је име дато по брду Власини, које се налази недалеко од овог насеља са западне стране.
Четврта теорија о поријеклу назива овог насеља је од старог сточарског становништва – Влаха, који су насељавали ове просторе и прије доласка Турака, а који нису прихватили исламску вјеру. Отуда назив и оближњем брду Власини, по којем поједини аутори изводе тезу о поријеклу назива Власенице.
У овом брдско-планинском градићу туристи данас могу наћи богату угоститељску понуду и смјештај. Мноштво ресторана, кафића, два ноћна клуба, ресторане брзе хране, пекаре, хотел „Панораму“, „Хотел М“ и бројни приватни смјештај.