Текст: Тања Рикановић/ Инфо портал Власеница24
Представништво Републике Српске у Србији организовало је 27. октобра на сајму књига у Београду промоцију стваралаштва аутора др Снежане Лакета која је изложила свој докторски рад под називом „Методичка интерпретација српске народне епске песме“ а књижевник Милован Лелек приказао је нову збирку пјесама која носи назив „Модрице живота.“
„Српско просвјетно културно друштво „Просвјета“ сваке године промовише нова издања на сајму књига у Београду али се овога пута из наше регије представила једино Власеница, што је од посебне важности за ову општину,“ изјавила је за наш портал предсједница СПКД „Просвјета“ у Власеници, Споменка Савиновић.
Она је истакла да су обје промовисане књиге управо у издању власеничке „Просвјете“ која, како је додала, „са наведеним истакнутим и по својим дјелима широко препознатљивим ауторима сарађује већ дуги низ година“.
Др Снежана Лакета се, осим преданом педагошком раду, посвећује и стручном усавршавању и то из области методике у наставном процесу, при чему нарочиту пажњу придаје увођењу савремених начина у реализацију школских часова.
„Ова књига је настала још 2013. године када сам одлучила да урадим нешто на шта се до сада нико није усудио и уведем одређене експерименте у наставу како бих истражила ефекат примјене савремених метода у настави, о чему се до сада само теоретски полемисало,“ изјавила је Лакета за наш портал.
„Укупно 414 ученика од трећег до завршног разреда Основних школа је током изучавања епских пјесама користило средства модерне технологије гдје су им приказивани документарни филмови о познатим епским јунацима и поносна сам што су успјели интегрисати и српски језик, ликовно, музичко као и историју и вјеронауку. То и јесте циљ савремене наставе,“ нагласила је Лакета.
Она је додала да се двоумила око тематике на којој ће засновати своју докторску дисертацију јер је испрва жељела да обради тематику бајке али се ипак одлучила за епску поезију за коју је њен експеримент веома заинтересовао школарце из Власенице али и Горњег Милановца гдје је такође спровела своје истраживање.
„Ученике у овом узрасту није лако наговорити да заволе књижевност а епска пјесма кроз судбине ликова им даје простор да упознају како се добро и зло сучељавају на некада неправедан начин те не побиједи увијек онај ко то и заслужује, што директно пресликава свакодневну реалност у животу нашег народа,“ истакла је Лакета.
Ауторка је дошла на идеју да ученици, поред незаобилазне гусларске нумере покушају да и кроз реп и хип- хоп који су тренутно актуелни, сами креирају своје виђење епске пјесме па је тако у власеничкој Основној школи “Вук Караџић“ настао и фестивалски филм “Стопа Краљевића Марка“. Снежана Лакета је такође изразила задовољство што су бројни ученици подстакнути њеним експериментима освојили вишеструке прве награде на такмичењима и конкурсима широм региона.
Милован Лелек, власенички књижевник чији се стихови већ деценијама читају, али и награђују на значајним књижевним сусретима, о новој збирци поезије за наш портал је дао изјаву уз искрене осмијехе који су препуни сјете о завичају.
„Многи књижевни ствараоци, осим што физички кад год могу, долазе и навраћају у мјесто из кога су потекли, имају потребу да се и у својим дјелима и умотворинама враћају завичају и у некадашње вријеме, доба свог дјетињства, када је било више живота, људи, пјесме, шале и дружења. И ја сам то учинио како бих у најновијој књизи сачувао сјећања и успомене на љепоту завичаја, времена из прошлости али и на модрице живота и мојих родитеља, драгих кумова, комшија, села Мало Поље у цјелини, у којем је нажалост сада много више гробова него живих мјештана, његових становника,“ истакао је Лелек.
Он је додао да су кроз пјесме писане лирским, епским, сатиричним или неким другим стихом и стилом, у „Модрицама живота“ заступљене разне теме и области: Божић, Васкрс, Светосавње, поклоничка путовања манастиру Хиландар, хуманост, књижевност, косовска трагедија као и голгота оптуженика Трибунала у Хагу. „Писао сам и о псовкама нашим насушним те о томе кад јаја какоћу а кокоши ћуте. Ту су и ведрије теме, о унуцима, школи и бројним радостима из свакодневног живота,“ истакао је Лелек.
„Чињеница је да полако и сигурно нестајемо а рјешења за сада нема на видику; тешко да ће га и бити, јер се много и не трудимо, бар не они који би можда и могли и требали у томе помоћи. Ми који пишемо о љубави према родитељима и родном селу на конкретан начин,- кроз стихове и пјесме о њима и њему, те људима који су ту живјели, покушавамо их отргнути од заборава и продужити сјећање на њих, на вријеме и околности када су ту дошли, одакле и како,“ закључио је познати писац.
