Синоћ је у Народној библиотеци у Власеници, под покровитељством Општине Власеница, а поводом Дана општине и крсне славе Мале Госпојине, одржано књижевно вече писца Ненада Милкића.
Ненад Милкић је српски је правник, пјесник и књижевник, рођен 1. фебруара 1985. године у Лозници. Дјетињсто је провео у Бањи Ковиљачи. Са супругом Драганом живи у Малом Зворнику. Заљубљеник је у шах, историју и старословенску митологију. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Члан је удружења Менса.
Током вечери говорио је о својим прозним дјелима: „Зовем се Дуња“који отвара теме абортуса и насиља у породици, износећи чињеницу да само због насилних прекида трудноће сваке године Србија изгуби град величине Шапца, Краљева или Чачка. Затим је представио трилогију „Ми смо бранили Кошаре” чији су дијелови: „Последња стража”, „Зов карауле”, и „Бесмртни батаљон”,којима даје ново свјетло на догађаје у рејону карауле Кошаре током 1998. и 1999. године. Представио је и „Кости“, роман, први дио четворокњижја „Погром“. Рецензије у његовим књигама писали: драмска уметница Љиљана Лашић, новинар Михаило Меденица, књижевник Саша Симоновић, и новинар Зоран Шапоњић. Остала дјела- Пурпурне кише, збирка поезије, Певај ми мама, збирка поезије, Последња стража, роман; Зов карауле, роман; Бесмртни батаљон, роман, Дистимија, роман.
Милкић је оставио дубок траг на присутне разговарајући о темама рата и НАТО агресије на подручје Републике Српске и захвалио се нарочито младима у публици који су изразили заинтересованост за његову прозу која се осврће на православље и страдања српског народа на просторима бивше Југославије, опирући се забораву који нас је кроз историју много коштао.