ПИСМО ИЗ МЕЋАВЕ

3083

  Након незапамћене мећаве на Романији!

 

   Писмо путнице из аутобуса!

  Синоћ сам видјела ону другу страну живота. Мислила сам да своје више нећу видјети. У Маргетићима до 22 часа у каналу. У Семберија бусу. Ишао је из Источног Сарајева назад за Бијељину. У Сокоцу је каснио скоро сат времена због колапсне ситуације на Романији. У 16:30 смо упали у канал. Пет сати у бусу, у хладноћи, мећави, без wц-а…двадесетак путника.То је правац у Маргетићима. Мећава, возач Милан полако вози, а на путу једно возило заглављено и он полако иде и стаје да би изашао да помогне да га извуку, а мањи камион из Рогатице се направи паметан да претекне то мало возило и да нас не удари, Милан није имао куд него у десно и оде точак у канал. Наравно, ни тај камион није могао да оде. Почеше се редати аутомобили, аутобус Кондор, хитна за дијализу…стотине аутомобила на обје стране и иза нас и испред нас. Километарске колоне заглављених аутомобила. Сатима никога. Фарови возила као бисери у недоглед. Звали смо полицију, бус станице, комуналце…Заробљени, без прилаза, а аутомобили се гомилају. Мећава, на моменте ништа не видиш.Казују, послали су помоћ. Али нису ни они могли да нам приђу. Најприје су мала возила оспособљавали да се извлаче и пролазе…Чекали смо да дођемо на ред. И задњи, да не повјерујеш, да су нас задње извукли у секунди. Хвала багеристи. За то вријеме чекања, наш возач Милан, није могао од снијега отворити врата, до пола врата је био снијег.

   Један момак је изашао из свог возила и Милан га позвао да му помогне да снијег проба очистити са врата. Нема нико лопату. Ногама је очистио толико да се Милан провуче и изађе да настави да чисти. Био је мокар комплет. Изуо се, чарапе мокре, ципеле мокре. На босу ногу је обуо ципеле да вози кад смо коначно кренули. Једна путница му је дала своје чарапе и кућне чизмице-папуче да обује, да се не смрзава. На њему су се до Бијељине осушиле и панталоне и све друго мокро на њему. Дечку, 84.годиште, за пожртвованост и сав труд треба одати признање. Пут је био очајан. У животу тако нешто нисам видјела нити доживјела. Кући сам дошла пред поноћ. Данас је Семберија превоз отказала вожњу. Лежим, прехлађена, поново.

Љиљана Мандић, проф.