Т. Голијанин / Инфо портал ВЛАСЕНИЦА 24
Највећа истина коју треба заувијек памтити је да треба опростити, али никада заборавити, а да се сјећање на страдање српског народа мора помињати и чувати и кроз школске предмете, а посебно наставу српског језика и књижевности – закључак је професора који су учествовали на радионици „Методика изучавања страдања Срба у Другом свјетском рату у настави српског језика и књижевности у средњој школи“, која је, у организацији Републичког педагошког завода Републике Српске, реализована за средњошколске професоре у цијелој Српској.
Прва радионица одржана је у октобру, у Бањој Луци, а посљедња, за професоре српског језика и књижевности из регија Семберија и Бирач, у децембру, у Бијељини.
„На ово занимљиво, поучно путовање смо кренули прије два мјесеца, с намјером да колегама прикажемо један поглед професорке Јелене Гајановић, која ради у Грађевинској школи у Бањој Луци, на проучавање ове тематике, односно на то како се о овим темама може говорити примјерено и на који начин сви ми који улазимо у учионице морамо да говоримо ученицима да се страдање српског народа не заборави. Врло је важно да професори који предају српски језик и књижевност, историју и православну вјеронауку говоре о овим темама, али да буду пажљиви, јер су ово осјетљиве теме. Ученици обично имају нека сазнања о страдњима, али од огромне је важности да их не забораве“, каже Силва Добраш, савјетница за српски језик у Републичком педагошком заводу.
Она истиче да је у пракси веома важно да су професори добро обучени за рад са овом тематиком.
„Важно је да постоји одређени број људи који су прошли школу Јад Вашема у Јерусалиму, у Израелу, јер су тамо добили одличне методичке и методолошке смјернице на који начин се може причати о овим темама, а они даље могу знање преносити колегама, не само србистима, него и историчарима, онима који предају православну вјеронауку…. Материјал који је припремила Јелена Гајановић доступан је на страници Републичког педагошког завода и сви они који желе да се информишу могу да га преузму и да се ова прича шири на прави начин“, закључила је Добрашева.
Да је ово веома важна тема наводи и савјетница Смиљана Антонић.
„Драго нам је да смо добили „зелено свјетло“ за овај пројекат јер је ово дефинитивно тема о којој треба да се прича. Без обзира што говоримо о првим правим корацима, о овоме се говорило и раније, а сада имамо смјернице и конкретне задатке за наше професоре и мислимо да од овога направимо једну веома добру причу која ће управо да његује културу сјећања на прави начин. Битно је да наши ученици, са којима се буде радило на начин на који смо планирали, његују сјећање које ће развијати емоцију, а не мржњу и неку жељу за осветом“, јасна је Антонићева.
Она је додала да Републички педагошки завод планира низ активности, посебно током Дана сјећања, којима ће се ова тема промовисати.
„Планирамо да од свега што професори у средњим школама на нивоу Републике ураде изаберемо најбоље представљање Дана сјећања и да то прикажемо у неким јавним установама у Бањој Луци или да штампамо каталог који би био прихватљив у наставном процесу и који би помогао професорима у њиховом раду, а на ову тему. Оно што је јако битно је да смо ми јако добро обучени на који начин се може радити на ову осјетљиву тему. Веома је битан тај правилан начин рада, јер ако се ради на неправилан начин, може се схватити у тотално другом контексту то о чему се прича. Ово је сада конкретизовање једног рада и надамо се да ће да иде у правцу који смо планирали, што нам потврђују и реакције професора који су били на радионицама, који су пуни идеја и спремни су да раде“, прича савјетница Антонић.
Аутор радионице Јелена Гајановић, професорица српског језика и књижевности из Бање Луке, истиче да се од 2014. године активно бави темом српског страдања у Другом свјетском рату.
„Била сам у Јад Вашему и видјела сам како Јевреји раде на примјерима свог страдња и ту исту методику сам примјенила на примјеру нашег страдања. Полазиште је била прича о збјеговима, односно искуство из моје породицџе, јер је мој отац рођен у збјегу и његово прво дјетињство је везано з7а збјегове, и јако пуно сам о тој теми слушала као дијете. У осмишљавање ове радионице је уложено много труда, читања, истраживања, разговора са преживјелим… Тешко је и изазовно ово радити и бавити се страдањем свог народа. Изазовно, јер нико до сада није тако радио, и тешко, јер нема љепоте у нечијем страдању, поготово дјечјем. Али, ја полако, сигурно, рјешено, одлучно настављам да се бавим овом темом, укључујући и посљедњи рат“, навела је професорица Гајановић.
Радионици у Бијељини су присуствовале и професорице српског језика и књижевности у власеничком Сpeдњошколском центру „Милорад Влачић“.
„Колегиница Гајановић нам је на један занимљив и инспиративан начин представила свој рад на тему страдања српског народа у Другом свјетском рату и усмјерила нас како да ми сами радимо у својим заједницама. Веома је важно да прво сагледамо и сачувамо сјећање на страдања својих предака, а онда и да их презентујемо другима, да се не забораве. То није лако, али сигурно ће бити корисно и вриједно, посебно за генерације које долазе“, казала је за наш портал професорица Сузана Станковић.
Једна седмица у априлу 2022. године биће посвећена страдању српског народа и различитим активностима обиљежена у свим школама у Републици Срској.