Српска православна црква данас обиљежава празник Светог Сисоја, заштитника дјеце, мајки и жена, који је брзопомоћник и утјешитељ свима који му се усрдном молитвом обраћају. Дио његових моштију налази се у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини. Света литургија у власеничком храму почиње од 10 часова.
Овај светитељ међу Србима је веома поштован као заштитник дјеце и помоћник у свакој тузи и невољи.
Тачан податак када је Сисоје дошао у Србију не постоји. Дефинитивно се зна да је Сисоје до 1391. године био игуман у Хиландару, што се утврђује у документима која сведоче о помирењу Српске цркве и Цариградске патријаршије.
Приликом надирања Турака, многи монаси су бјежали из јужних прејдела, а спас и заштиту тражили код кнеза Лазара. Тадашњи кнез их је примао и распоређивао по већ постојећим манастирима или им подизао нове. Сисоје, одужио се кнезу тако што је у многоме, заједно са осталим монасима, утицао на српску побожност.
За његов дан се у српском народу везује велики број обичаја и вјеровања, а верује се и да ако на данашњи дан пада киша, обавезно треба пустити дјецу да истрче напоље и добро покисну. У неким крајевима Србије народ вјерује и да Свети Сисоје са неба шаље воду на дјецу да што прије порасту. Стари вјерују и да је Свети Сисоје највећи прогнитељ свих ђавола који нападају дјецу, па данас дјеца слободно могу напоље и ноћу, јер сви демони бјеже и крију се.
Свети Сисоје учио је монахе: “Ма какво искушење да се догоди човјеку, човјек треба да се преда вољи Божјој и да призна да се искушење догодило због гријеха његових. Ако ли се што добро догоди, треба говорити да се догодило по Промислу Божјем”…
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИСОЈА, ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА: Преподобни Сисоје Велики, Мисирац родом и ученик светог Антонија. По смрти великог учитеља свога Свети Сисоје настани се на пустињској гори, званој Антонијева, на којој се и Антоније раније подвижавао. Тешким трудом над собом толико укроти себе, да бијаше кротак и незлобив, као јагње. Зато му Бог даде велику благодат, да могаше исцјељивати болеснике, изгонити нечисте духове и мртве васкрсавати. Шездесет година подвижавао се Сисоје у пустињи, избијаше као извор живе мудрости за све монахе и мирјане који долазише њему за савјет. Пред смрт засија му се лице као сунце. Монаси стајаху око њега и дивећи се тој појави. А када светитељ испусти своју душу, сва одаја испуни се дивном музиком. Упокојио се у дубокој старости, 492.године.
Монах је питао Сисоја: “Како ћу угодити Богу и спасти се”? Светитељ одговори: “Ако желиш угодити Богу, иступи из свијета, одијели се од земље, остави твар, приступи ка Творцу, сједини се с Богом молитвом и плачем и наћи ћеш покој у овом вијеку и у оном”. Монах питао Сисоја: “Како достићи смјерност”? Светитељ одговори: “Када се неко извјежба да признаје свакога човјека бољим од себе, тиме задобија смјерност”. Амон се жалио Сисоју, како не може да упамти прочитане мудре изреке, да би их могао поновити у разговору с људима. Светитељ му одговори: “То није нужно. Нужно је задобити чистоту ума и говорити из те чистоте положивши наду на Бога”.
МОЛИТВА СВЕТОМ СИСОЈУ:
„Клањамо ти се преблажени велики чудотворче и угодниче Божији, Свети Сисоје!
Славим и хвалим велику силу и моћ коју си добио од Господа да помажеш немоћнима, а нарочито дјеци и онима који желе, а немају дјеце. Молим ти се да ме у животу сачуваш од сваког зла и гријеха. Посебно се молим, велики праведниче и угодниче, да сачуваш моју дјецу, да буду изведена на прави пут који од нас Господ Бог тражи.
Помози јаки, мени нејакоме, да одолим свим искушењима и животним невољама и да целим животом будем истинити сљедбеник благога Христа. Теби Свети Сисоје, нека је свака част, слава и хвала за сву милост коју пружаш мени и мојој дјеци. Амин“.