Извор: www.bibliotekabranko.com
Овај дан се званично обиљежава од 1999. године у свим земљама чланицама УНЕСКА, ради популарисања језичке и културне разноликости и мултилингвизма. Истовремено указује се на значај чувања матерњег језика и спрјечавање нестајања појединих језика, будући да подаци показују да у свијету годишње одумре око 25 различитих језика.
Највише су угрожени језици са малим бројем говорника као и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти. Низом манифестација које прате овај дан људи се подстичу на очување свој матерњег језика, али и на учење и употребу више језика.
Празник матерњег језика славио се у Бангладешу (бивши Источни Пакистан) од 1952. године. Наиме, Мохамед Али Јинах, гувернер Пакистана, прогласио је Урду јединим званичним језиком Западног и Источног Пакистана. Народ Источног Пакистана (данас Бангладеш), чији је матерњи језик Бенгали, почео је протесте против ове одлуке. Протесте су започели студенти 21. Фебруара 1952.
Током протеста, полиција је отворила ватру и убила неколико њих. У знак сјећања на жртве овог протеста у Даки у Бангладешу подигнут је споменик Схахед Минар (споменик мученицима) који је постао симбол Дана матерњег језика. Након што је неколико пута рушен, овај споменик је добио своју коначну верзију, четири рама који представљају четири настрадала студента и дупли рам који представља њихове мајке и земљу.
