Путна инфраструктура
Општина Власеница се од давнина налазила на раскрсници путева, посебно захваљући свом географском положају. Удаљеност од појединих зрачних лука је следећа: Београд 210 км, Сарајево 100 км, Бања Лука 240 км, Тузла 70 км. Општина Власеница има значајну мрежу магистралних путева, међутим стање локалних и макадамских путева је изузетно лоше, обзиром да наведене путеве одржавају локалне заједнице. У општини Власница чак 65,93% путева су макадамски путеви. Што се тиче главних путних комуникације, ауто- пут Београд-Загреб је удаљен од Власенице око 120 км. Што се тиче саобраћајне повезаности са окружењем, сем наведених путних праваца (огранка магистралног пута Београд-Сарајево и Сарајево –Тузла) постоје и путни правци: Власеница-Шековићи-Тузла, те Власеница-Зворник-Шепак-Бијељина, па се може рећи да Власеница представља неку врсту моста између сарајевско-романијске регије и Семберије и Мајевице. Најближа жељезничка пруга је удаљена 45 км (Зворник) а постоје и везе према жељезницма БиХ (Сарајево и Тузла). Као што је наведено, најближи аеродроми налалзе се у Ф БиХ (Сарајево удаљено 100 км и Тузла удаљена 70 км).
ПТТ инфраструктура
Пошта
Предузеће за поштански саобраћај РС, а д Бања Лука, конституисано је као акционарско друштво власничком трансформацијом дана 25.12.2002. године. Иначе, правни је сљедбеник Јединственог јавног предузећа ПТТ саобраћаја Српске Републике БиХ, основано одлуком Владе од 01.06.1992. године, а раздвајање од Телекома РС, од када и послује као предузеће за поштански саобраћај, извршено је 20.12.1996. године. Предузеће је организовано и функционише са 13 радних јединица које територијално покривају подручје РС. Радна јединица са сједиштем у Зворнику, јединицама поштанске мреже и доставом покрива подручја општина Шековићи, Осмаци, Власеница, Милићи, Братунац, Сребреница и Зворник.
Телекомуникације
У Власеници тренутно раде двије телефонске централе : Матаконте са 3.000 бројева (1.000 дирекних и 2.000 двојничких) од којих тренутно ради 2.300 бројева и ЕWСД дигитална са 1.000 директних бројева од којих тренутно ради 350, на којој су инсталисани ИСДН бројеви који омогућавају савремене услуге као што је интернет, АДСЛ и др. Централе су повезане РР спојним путем са Бијељином и Зворником, капацитета 60 водова, што је недовољно за брз и квалитетан пренос. Такође си изведени радови постављања оптичког кабла на релацији Зворник-Власеница што ће омогућавати квалитетнији пренос података. Мјесне заједнице-насеља обухваћене фиксном телефонијом су : Пискавице,Топлик,Табана, Тугово, Сушица, Језеро, Алилхоџићи, Мишари, Стојшићи, Гарићи, Солаковина, Рача, Цвијетањ, Козја Раван, Симићи, Кљештани, Јевтићи, Јасен, Грабовица, Настићи, Ђурићи, Матићи и Тугово. Мјесне Заједнице које немају прикључак на фиксну телефонију су: МЗ Цикоте, МЗ Доњи Залуковик и МЗ Горњи Залуковик. Што се тиче мобилне телефоније, на коти “КИК” уграђена је базна станица мобилне телефоније чиме је Власеница укључена у ГСМ мрежу Мобилне српске која сада има око 500 претплатника (Нису рачунати припејд корисници). Ова базна станица ће омогућити да јефтиније повежемо Мјесне заједнице које нису повезане фиксном телефонијом.
Комунална инфраструктура Водоодоснабдијевање града Власеница и приградских насеља је значајно квантитативно и квалитативно и здравствено побољшано у односу на претходни период. Квантитативна карактеристика је свакодневна континуирана испорука просјечних 85л/с у град воде, што нам у односу на период до реконструкције даје повећање производних капацитета од 30%.Системом водовода ,поред града Власенице, водом за пиће се снабдијева приближно половина насеља у општини. Одржавање чистоће града и одвоз смећа повјерени су ОДКП “Чистоћа” Власеница. Одржавање чистоће града, уређење зелених површина, одржавање кишне канализације и одвоз смећа, ово предузеће врши према својим могућностима. Одвоз и одлагање смећа из града се врши на привремено одлагалиште у рејону села Драгасевац. Уређаји за пречишћавање отпадних вода из колектора нису урађени, нити за њих постоји пројектна документација. Фабрика “Алпро” има своје уређаје за пречишћавање фекалија (путокс) и уређај за пречишћавање воде из технолошког процеса и исти су у функцији. Канализациона мрежа у граду Власеница је урађена комплетно, тако да нема септичких јама (осим преливних– сабирних, везаних за канализациони систем у кругу “Еластика”).
Стамбени простор На подручију општине Власеница налази се 775 станова (зграде колективног становања) укупне површине 38.500 м2, односно просјечна површина стана је 49-75 м2. Укупан број зграда колективног становања је 54 објекта. Приватних кућа у Власеници има 1. 820 објеката, просјечне површине 150 м2. Укупна површина стамбеног простора у приватним кућама је 273.000 м2. У изградњи се налази 311 кућа укупне површине 43.540 м2 или просјечно по 140 м2. У приградским насељима налази се 480 објеката укупне површине 72.000 м2 просјечне површине 150 м2 по објекту.
Пословни простори
Индустрија је смјештена у сјеверном дијелу града на локацијама “Бегово Поље” и “Топлик”. Установе за потребе грађанства смјештене су у два центра:
Административни центар – зграда Општине, зграда СУД-а, банке, Аутобуска станица и ПТТ (ул. Светосавска од броја 10 до 18),
Трговински центар се налази у улици Светосавска од броја 34-80, гдје су смјештене трговинске радње, пијаца, Робна кућа, Дом културе и банке,
Угоститељство и туризам су смјештени и везани за спортске објекте (стадион, СКИ центар), “Језеро” и хотел “Панорама” налазе се на магистралном путу М-19-2.
Електро-енергетски систем
Општина Власеница је електрификацију у највећем обиму завршила још 70-тих година тако да је свака мјесна заједница и скоро свака кућа имала прикључак на електричну енергију, међутим, временом и неодржавањем мрежа је дотрајала. Значајно је напоменути да број потрошача електричне енергије у категорији „домаћинства“ приближно одговара стварном домаћинству у општини Власеница што практично значи да је електрификација комплетирана, изузев мањег броја повратничких кућа у ширем подручју Церске. Такође, занимљиво је да на подручју општине раде двије мини хидроцентрале: ХЕ Тишча и ХЕ Горњи Залуковик које су у електро-енергетском систему РС. Овакве мини централе су се показале као добри призвођачи електричне енергије па је потребно испитати све хидропотенцијале на подручју општине те на основу тога направити план изградње мини централа. Реконструкцију електро-енергетског снадбијевања повратничких насеља вршити у складу са интезитетом повратка становништва у своје објекте.